Како се носити са губитком детета

Родитељи који су изгубили дете доживљавају низ емоција – бол, недостатак смисла, кривицу, бес – и свако од ових осећања је нормално. Такође, напомињу психолози, оба родитеља неће на сличан начин туговати због смрти детета. Међутим, прави алати могу помоћи да родитељи науче како да се носе са тугом у тако драматичном тренутку. Уз подршку морају да крену на дуг пут ка прихватању и налажењу мира.

Могуће реакције на губитак

Туговање због губитка детета је незамисливо. Туга обузима и збуњује, и чини да се родитељи осећају изоловано и усамљено. Разумевање могућих реакција које се могу јавити могу помоћи и пружити неки облик утехе.

Шок

Врло честа реакција на смрт детета је да родитељ пориче шта се догодило и не може да обради или прихвати губитак. Иако је ово нормално, важно је не остати у овом стању предуго, јер то може довести до даљег емоционалног стреса.

Бес

Осећање једне врсте беса је такође нормална емоција када се жали због губитка сина или ћерке. Родитељ је бесан на своју ситуацију, на Бога или судбину, или чак на оне око себе који су још живи и здрави. Нема разлога да се плаше да изразе своја осећања. Разговор о осећању беса са пријатељима или породицом може помоћи да се ослободи део интензитета емоција.

Кривица

Кривица често прати тугу због губитка детета. Можда се осећају кривим што нису били у могућности да заштите или спасу своје дете. Можда се осећају кривима што су преживели а они нису. Ове природне емоције често испливавају на површину након оваквог трауматичног догађаја.

Депресија

Депресија је уобичајено стање након смрти блиске особе – посебно када је у питању дете. Међутим, депресија може постати исцрпљујућа ако се не контролише. Добра је идеја потражити помоћ стручњака за ментално здравље који је специјализован за суочавање са проблемима везаним за тугу као што је депресија након губитка.

Туга

Туга и плач су природне реакције на бол. Плакање помаже ослобађању загушених емоција, стварајући простор за исцељење. Када је у питању суочавање са тугом, важно је дозволити себи тренутке у којима сузе слободно теку.

Анксиозност

Коначно, анксиозност може настати како се приближавају догађаји као што су рођендани, годишњице и празници. Значајни датуми могу изазвати болна сећања, узрокујући да се бол поново појави док покушавају да се носе и прихвате губитак ћерке или сина.

Када је реч о томе како се носити са анксиозношћу, препоручује се бављење активностима које опуштају, као што је провођење времена на отвореном или посета местима која су везана са пријатним успоменама.

Важно је разумети нелинеарни аспект туге

Туга је сложена емоција коју је често тешко разумети. Једна од најважнијих ствари које треба запамтити када се носмо са тугом је да она нема линеарну путању. Уместо тога, туга често подсећа на плиму и осеку, понекад погађа на неочекиван начин или насумично. Препознавање овог нелинеарног аспекта туге може помоћи да се ожалошћени припреме за оно што је пред њима.

Колико дуго траје туга након смрти детета

Туга је природан и неопходан одговор на смрт. То може бити огромна емоција која утиче на нас на много начина, и физички и емоционално. Не постоји јединствен одговор на питање „Колико дуго траје туга?“ али важно је запамтити да ће временски оквир бити другачији за све.

Како помоћи породици док се носи са својим губитком

Уколико родитељи имају и другу децу, морају имати у виду да начин на који се они боре са својом тугом, има утицаја на њих. Најбоље би било да преживело дете научи здраве механизме суочавања са тугом од члана породице. Када једно дете умре, родитељима може бити тешко да очувају однос са осталом децом. Међутим, важно је запамтити да ће, као и они, и браћа и сестре туговати на свој начин.

Не потискујте своју тугу

После губитка родитељи су преплављени тугом, кривицом и бесом. Нажалост, може се догодити да када се суоче са трагедијом одбаце своју тугу. Зато је важно освестити осећања и процес туговања како би одвојили довољно времена да их обраде. Треба се одупрети жељи да одгурну или игноришу своје емоције. Треба дозволити себи простор и време за туговање. Можда ће наћи утеху у разговору са пријатељима или члановима породице.

Уколико је потребно треба потражити и стручну помоћ. Терапеути могу да пруже подршку и смернице како да преброде дуг пут који им предстоји. Подршку могу пружити и други родитељи који су доживели исти губитак. Многи онлајн форуми посвећени су размени искустава губитка детета. Ту се могу поделити осећања и добити савети како се други носе са својим болом. Отварање према људима који разумеју родитељски бол, могу да пруже преко потребну утеху.