Психолог саветује да „спустимо лопту“ и пустимо да се цела нација излечи од ових траума

За 48 сати догодила су се два ужасна злочина, а како наводи психолог, највероватније је тачно да је злочин извршен у околини Младеновца био оснажен оним почињеним у Основној школи „Владислав Рибникар“.

„То је познат синдром да се после једног тако драматичног догађаја, код одређене категорије људи јавља потреба да се то понови. То је та негативна пажња, а људи често заборављају да је и негативна пажња, пажња“, наглашава Бранка Кордић.

Потребно је зато да сви заједно урадимо нешто по том питању, додаје гошћа Београдске хронике. Потребно је да престане стално ширење информација о детаљима злочина, породицама починилаца и жртава, интервјуисање комшија…

„Сада је једино корисно да 'спустимо лопту'. Да пустимо да се цела нација некако излечи од овога. Да залечимо своје ране, нарочито они који су преживели губитак. Наравно, то је јако непопуларно рећи на телевизији да би људи требало да престану да слушају вести, нарочито у вечерњим сатима“, саветује Кордићева.

Поред тога, ми као нација јако волимо да посегнемо за средствима за смирење и многи родитељи ће можда саветовати децу или ће им дати неки благ седатив, али Кордићева препоручује да би много боље било да научимо технику дисања која из десет удисаја и издисаја може да заустави напад панике.

„То је такозвана техника пет-два. Важно је никад не удисати на уста, већ на нос. Удише се док се броји до пет, задржи се дах док се изброји до два, затим се полако издише. И тако 10 пута“, објашњава Кордићева.

Време не лечи уколико не учинимо нешто

Медији су пуни прича о дечаку који је извршио злочин. Не прича се о онима који су изгубили живот, већ се претура по његовој породици што је јако лоше, напомиње гошћа Београдске хронике.

„Људи имају велики отпор према том дечаку, али ако је он ослобођен кривичне одговорности, исто тако морамо некако бити емпатични, јер дете је плод средине и ситуације у којој одраста. Не треба заборавити да деца која су била другари с њим, ишли у исти разред и исту школу или на часове глуме, потребна им је помоћ у туговању“, истиче Бранка Кордић.

Важно је и родитељима и деци рећи да је туговање процес и да не очекују да ће један одлазак код психолога решити све. Психолог нема магично дугме за разрешење. Психотерапија и саветовање је процес. Психолог ће помоћи да се реши проблем, али дете се враћа у средину и потребно је и да му та средина помогне.

Сва осећања су дозвољена

„Јако је важно да родитељи не присиљавају децу на разговор. Родитељи јесу слуђени, избезумљени, уплашени, анксиозни, али је потребно да дете буде спремо за разговор. Ни ми одрасли нисмо увек спремни за разговор, па наравно да нису и деца. Важно је створити такву атмосферу, а дете ће само доћи да разговара када му буде потребно“, наводи Кордићева.

Истиче да су сва осећања дозвољена. Ако дете плаче не значи да с њим нешто није у реду, као и ако не плаче да нешто није у реду. Важно је напоменути и да постоји феномен који се зове „кривица преживелог“. И то се може десити и да сви знају да је и то нормална реакција.

„Ово јесте шанса да се врати заједништво. Хајде да бринемо једни о другима. Треба помоћи и наставницима јер помоћ психолога није само у раду са децом, него помоћи наставницима како да изађу на крај с децом која имају проблеме, која се понашају агресивно на настави или не прате наставу. Осим тога, сигурност у школи није само ствар полицајца, није ствар дежурног или некога ко ће контролисати на улазу. То је ствар и школе. Шта ми радимо да нам школе буду сигурно место, да се деца осећају да је то њихово, да се осећају повезано с том школом. Е то је јако важно“, закључује гошћа Београдске хронике, Бранка Кордић, клинички психолог.