Мирјана Митровић: У породици су ме научили да је радозналост основна особина с којом приступате животу

Радњу својих романа Мирјана Митровић смешта у историјски контекст и причом нас уводи у интересантне женске животе. Читалачку публику освојила је књигама „Хелена или о немиру”, „Емилија Лета“, „Аутопортрет са Миленом“… 

У каквој сте породици одрастали?

– Одрастала сам у породици необичној по томе што су ми и отац и мајка били професори књижевности. Дакле, одрастала сам окружена књигама и стално сам имала осећај да сам превише васпитана, јер у време када сам ја одрастала просветни радници нису само образовали своје ђаке, него су их и васпитавали, такав је, дакле, био став према томе. Међутим, имала сам велику срећу да су они били људи који су сматрали да децу треба образовати, али их учинити слободним у одређеној мери.

Које су универзалне вредности неговане у Вашој породици?

– Главна ствар коју су ме научили, то је да се не плашим. Дакле, да се не плашим нових људи, нових култура, путовања, да се дружим са најразличитијом децом… Били су ослобођени оних малограђанских ставова које често пласирамо под формом традиције.

Научили су ме да је радозналост основна особина с којом приступате животу и на томе сам им бескрајно захвална. Друга ствар која је необична, с обзиром да су просветни радници, је да су ме научили да је страх од грешке најопаснија ствар коју човек може да има, јер страх од грешке убија сваку креативност. Дакле, погрешити није ништа страшно, чак ни сносити консеквенце, истрпети одређену казну за грешке, није ништа страшно, иде се даље.

Некад мислим да је можда требало да ме, ипак, мало више застраше. Некад ми се чини да сам у неке ствари ушла мало неопрезно, да сам могла мало “јефтиније” да прођем у животу, да сам, на пример, пазила шта говорим била опрезна, имала мало већу социјалну интелигенцију у смислу неког интереса, али нисам.

Мој тата је увек овако говорио: „Људи мисле да њихов стандард одређује то колико имају кућа или станова и пара. Не. Стандард одређује квалитет живота, а он зависи од слободног времена. Дакле, богат си онолико колико имаш слободног времена и колико можеш да радиш оно што волиш.“

Које вредности Ви сада преносите својим наследницима?

– Кад ја износим неке своје ставове, мени моја већ одрасла деца кажу: „Мирјана, ти не знаш где живиш.“ Ја не тврдим да они греше, врло је могуће. Ја сам задовољна оним делом света у коме живим и увек има довољно људи са којима делим основне вредности.

Сматрам да је основна ствар познавати своју децу, шта год да се дешава и то је био основни постулат. Највреднија ствар коју можете да дате својој деци, то је слобода. Значи да их оспособите за ту слободу и да им ту слободу дате. Ваљда зато што сам се тако постављала имам близак и интензиван однос са својом одраслом децом. Имам сад и унучицу, а њени родитељи никако не могу да закључе да ли ја њу мазим или је дисциплинујем, јер се код мене зна ред, али нема никаквог притиска. Мислим да је то добар механизам.

Знате, примером се увек најбоље васпитава. Кажу ако хоћеш да ти дете чита, немој да му то говориш, него узми књигу, па седи и читај. Ето, то је некако мој став.