Упомоћ! Дечку сам постала мама – да ли су мушкарци непоправљиви вечити дечаци

Вечити дечак (или како је на енглеском скован израз – manchild) слободно се дефинише као мушкарац, хетеросексуалaц, коме недостаје очекивана зрелост у складу са његовим годинама. Често га криве да је емоционално незрео, неорганизован и аљкав. Има више заједничих особина са шестогодишњаком него са одраслом особом. Зато се жене све више жале да се осећају као мајке великог детета.

Друштвене мреже су преплављене причама како жене живе у страху од незрелих партнера. Ту су и бројни савети „стручњака“ који женама дају списак особина које указују да су ушле у везу са таквим мушкарцем. Ако су неуредни, неспособни да поднесу критику, бескрајно играју игрице, неорганизоавани су … листа се наставља. Ту је и листа „црвених заставица“ које треба избегавати код потенцијалног партнера.

Али да ли такви мушкарци заиста постоје или је то још један покушај да се мушкарци окриве за неуспех везе? У најгорем случају, може ли идеја о незрелом мушкарцу бити начин да се окрутно нападне неспособност мушкарца тако што ће се демаскуланизовати?

Осим у партнерским везама, етикета вечитог дечака се користи да окарактерише мушкарце као захтевне, себичне и незреле. Попут детета које побаца играчке кад није по његовом. Брза претрага термина "manchild" на Твитеру показује да се ова реч користи у критици Илона Маска, Доналда Трампа и контроверзног инфлуенсера Ендру Тејта. У том контексту, понашање сваког од ове тројице се упоређује са понашањем малог детета.

Карактеристика вечитог дечака обично се своди на комбинацију „незрелости, емоционалне неуравнотежености и одбијања да се преузме одговорност одрасле особе“, каже стручњакиња за партнерске односе и адвокат за разводе Лаура Васер. „Партнери који имају ове особине чине да се њихова вољена особа осећа заглављена у улогу родитеља, а не равноправног партнера“. Али ипак, Васерова се пита да ли ова етикета икада може бити „фер“ – пошто без обзира на пол, оба партнера могу да имају ове особине.

Психијатар др Керол Либерман, аутор књиге Лоши момци: Зашто их волимо, како живети с њима и када их напустити, сматра да је ова етикета више реакција на несрећну ситуацију. „Свака жена која свог партнера назива 'вечитим дечаком' зато што је преоптерећена и огорчена што он више не помаже у кући, уништава свој брак", каже Либерманова. „Све због неопраних судова, или веша, или прљавог пода“.

У ствари, неједнакост у обављању кућних послова се наводи као један од најчешћих узрока развода брака последњих година. „Традиција је одговорност за кућне послове свалила на жене“, додаје Либерманова. И изгледа да се то не мења. Недавна студија је показала да жене и даље раде већину кућних послова упркос томе што зарађују више. Студија закључује да „родне улоге остају непромењене“ када су у питању кућни послови.

Веза са вечитим дечаком утиче и на сексуални живот жена. Једна студија, објављена у часопису Archives of Sexual Behavior, показује да неједнакост у обављању кућних обавеза утиче на мањи либидо код жена. Терапеут за партнерске односе и сексолог, др Том Мареј, наводи да код партнера који је оптерећен обавезама може доћи до смањења сексуалног нагона јер се осећа да нема подршку или да није равноправан у вези. „Када је неко емоционално потрошен или не осећа подршку, може му бити тешко да се повеже са својим партнером.“

Док етикета вечитих дечака у одређеној мери сажима неједнакости у родној динамици, она нам не помаже да поправимо партнерске односе – већ нас оставља у уверењу да хетеросексуални мушкарци нису способни да се промене.

Марк Брукс, саветник за политику родне равноправности, одбацује етикету вечитих дечака и види је као део двоструких стандарда када је у питању категоризација понашања мушкараца. Он сматра да је ознака „чудна и погрешна“ и каже да је то „корак уназад“ од инклузивнијих и напреднијих разговора о роду. „Нико не би дао сличну етикету жени“, наглашава. „То се једноставно не уклапа у то куда идемо као друштво, и стога га не треба посматрати као прихватљив опис.“

Лако је стрпати бившег партнера у неки калуп и етикетирати, али требало би размотрити дубље проблеме који су у игри – попут „нерешених искустава из детињства“ или „недостака позитивних узора“ током одрастања, напомиње Васерова. „Као и код сваке етикете, кључно је запамтити да су људи сложени и вишеслојни, а свођење некога на један дескриптор може бити и неправедно и бескорисно.“

У појединим случајевима сигурно не би било на одмет да неки парнери – било ког пола – прођу курс неке озбиљније обуке у обављању кућних послова. Нико не би требало да буде несрећан у вези у којој преузима део посла друге особе. Али у у неким другим случајевима, девојке би требало да се запитају да ли је проблем у томе што њихов лењи дечко очекује да му покупе чарапе или би требало да буду пажљивије у одабиру партнера?