Излазак и залазак сунца - какав је утицај ових појава на наше расположење

Упркос великом броју истраживања која испитују утицај природе на наше ментално здравље, већина студија је мерила ефекте под мирним, плавим небом. Изненађује колико је мало студија покушало да истражи како реагујемо на варијације и дневне ритмове сунца, промене које се у психологији називају „ефемерни феномени”.

Да би помогли у попуњавању ове празнине, истраживачи су користили најновију компјутерску графику како би на узорку од две и по хиљаде учесника проверили реакције на одабране слике урбаног и руралног окружења. Када је на сликама истих предела био приказан излазак или залазак сунца, учесници испитивања су их сматрали знато лепшим него када су им били приказани осунчани у неко друго доба дана.

Поред тога, истраживачи су дошли и до неочекиваног открића да ови призори изласка и заласка сунца код људи изазивају осећај страхопоштовања. Ова врста емоције се тешко и ретко јавља, а истраживања показују да она има значајан потенцијал да побољша расположење, побољша позитивно друштвено понашање и изазове низ позитивних емоција – а све су то значајни фактори побољшања општег менталног благостања.

Студија је објављена у Journal of Environmental Psychology, а у раду су такође разматране и неке ређе атмосферске појаве, као што су дуге, грмљавине и звездано небо обасјано месечином. Сваки од ових феномена је променио степен до којег су људи доживљавали лепоту и страхопоштовање различитих пејзажа, у поређењу са сунчаним, плавим небом.

Најважнији закључак до кога су истраживачи дошли је и тај да су варијације доба дана на пејзажима који су приказивани довеле до тога да су учесници исте пределе оцењивали као лепше ако су приказани у време изласка или заласка сунца. Истараживачи су овај феномен квантификовали тако што су учеснике питали колико би били спремни да плате да уживо присуствују тим призорима.

Испитаници су били спремни да плате скоро десет одсто више за посету неком пределу при изласку сунца него са обичним плавим небом. На основу тога су закључили да би људе требало подстицати да чешће присуствују изласцима и заласцима сунца како би побољшали своје благостање и да би се то могло користити као део терапеутског програма у коме се боравак у природи користи у лечењу менталног здравља

Алекс Смоли, докторанд на Универзитету у Ексетеру и главни аутор истраживања, напомиње да нам је свима позната жеља да фотографишемо сјајан залазак сунца или ако спазимо дугу на небу.

„Термин 'залазак сунца' има преко 300 милиона ознака на Инстаграму и људи су нам рекли да би били спремни да плате да то доживе, али наравно да их сви можемо искусити бесплатно. Наше истраживање показује да би устајање мало раније за излазак сунца или планирање шетње да се ухвати залазак сунца могло бити вредно труда – 'вау' ефекат повезан са овим појавама може откључати мале, али значајне промене у осећају лепоте и страхопоштовања, што би заузврат могло имати позитиван утицај на наше ментално благостање.“

Смоли додаје да је већина ових феномена који су проучавани пролазно и непредвидиво, што вероватно делимично оправдава зашто изазивају такве ефекте.