Љути сте? Има решења – научите да праштате, одлично је за здравље

Бес може да нас обузме због много различитих ствари и ситуација. То може да буде сусрет са „тешком“ особом, сећање на догађај који нас је узнемирио, размишљање о неуспеху… Када смо бесни, већа је вероватноћа да ћемо наћи решења за проблеме, заложити се за себе и своје квалитете и вредности и поштовати своје потребе. Најважније је имати добар приступ да нека од емоција не би постала токсична.

Болести срца, главобоље, проблеми са варењем, промене на кожи и агресивно понашање повезани су са хроничним бесом, наводи се у часопису Добра терапија.

Како истичу лекари и психолози, најважније је научити како да се „одбраните“ од стреса који је многима део свакодневице.

Љутња се понекад може појавити изненада и ниоткуда, али често постоји и окидач за њу, иако тога некада нисмо ни свесни.

„Љутња је начин на који нас мозак упозорава да осећамо нешто што не желимо да осећамо. Окидач могу бити различите ситуације и догађаји. Када тачно одредите шта активира ваш бес, идите корак даље тако што ћете контролисати мисли у датом тртенутку“, рекла је Алисон Стоун, холистички психотерапеут.

Когнитивне дисторзије или погрешни обрасци размишљања подстичу негативност. Зато је важно себи поставити питање о томе - да ли свет гледамо позитивно или негативно. Дистанцирање од таквих мисли пружа нам прилику да размислимо, пре било какве реакције.

Покушајте да „победите“ бес и не реагујете на њега

Срце вам куца, мишићи вам се напрежу и не можете мирно да седите — све су то знаци упозорења наглог беса који нас осваја и паралише наш ум.

Савет стручњака је да се избегне нагла реакција на бес, тако што ће се човек окренути својим омиљеним активностима које ће му заокупити пажњу. Тада је могуће заборавити на бес, бар привремено.

Др Андреа Бониор, клинички психолог и аутор предавања самопомоћи истиче да је кључна разлика између „отупљивања“ емоција и корисног ометања оно што човек осећа после суочавања са оним што нас је узнемирило.

Водите рачуна о свом телу, не само о свом уму

Понекад љутња настаје и због физиолошких фактора. Низак ниво шећера у крви, недостатак сна, физички бол, болести, одвикавање од кофеина и различитих супстанци, могу да доведу до раздражљивости.

Ако сте занемарили своје физичко здравље, можда ће вам ужина или кратка дремка помоћи после напорног радног дана.

У смањењу и управљању бесом, као и код смањења стреса може да помогне и вежбање. Важно је водити рачуна о дисању, јер љутња често узрокује плитко и убрзано дисање.

Тада је важно фокусирати се на дах и дисање, полако удишите кроз нос и издишите кроз уста, предлог је стручњака који пишу за часопис Здрав живот. Дисање је кључно и ако је правилно смањује ниви стреса у организму.

Опроштај је противотров за озбиљну љутњу која уништава срећу, иако је лако рећи, а тешко опростити.

„Остати љут је ствар заштите, то је борба или бекство, а људски инстинкт указује да желимо да узвратимо или казнимо неког када нам је нанета неправда“ објаснила је терапеуткиња Рејчел за Mind and Body.

Ако вас љутња изједа, отпуштање љутње могло би да помогне да се човек осећа боље.

Праштања не значи да морамо да променимо свој однос или начин на који комуницирамо са другима. Свако ко одлучи да опрости спречиће да га бес контролише кроз ум и тело.

Савет психолога је да многе ствари снагом воље и оштрином селективног ума треба прихватити, нарочито ако се неке ствари не могуи победити.

Запамтите, опроштај користи вама, а не другој особи — и не морате да чекате извињење да бисте га применили.

„Опраштање је мој сигурносни вентил против врсте токсичног беса који би ме могао убити“, рекао је Роберт Енрајт, истраживач који се бави опраштањима.

Чекање на извињење значи погрешно разумевање ваше слободне воље, а погрешно је разумевање лека који је опрост, који треба да можете слободно да узимате, шта год желите, преносе стручњаци.