Зашто нам свакодневне одлуке доносе толико стреса

Најчешће се дешава да на располагању имамо превише опција које нам је тешко да упоредимо и извагамо. Чим ујутру отворимо очи већ морамо да донесемо неку одлуку – да ли да одмах устанемо или да дремнемо још пет минута. Шта да обучемо, шта да доручкујемо, да ли да понесемо кишобран и тако даље. 

Дуго су економисти тврдили да је боље када имамо више могућности избора, али почетком двехиљадитих амерички психолози Шина Ајингер и Марк Липер су оспорили ову теорију.

У једном од својих истраживања, у супермаркету су поставили пулт за дегустацију џема. Скоро 30 одсто оних који су на располагању имали шест различитих укуса је купило џем, док је само три одсто купило џем када је на пулту било понуђено 24 различита укуса.

Ослањајући се на ове налазе, књига америчког психолога Барија Шварца Парадокс избора: Зашто је више мање, тврди да обиље избора може изазвати анксиозност код људи.

Људима често недостаје, или верују да им недостаје, стручност да правилно процене своје опције. На пример, када се ради о неким финансијским одлукама. Чак и када поставимо неки циљ, несигурност колико строго желимо да га се придржавамо вероватно ће нам задавати главобољу. Нејасан циљ да „почнете да штедите више“ неће вам помоћи када вам пријатељ предложи да свратите до ресторана, а крче вам црева.

Такође, неке од одлука које називамо тривијалним могу заправо у себи носити високе емоционалне улоге. Шта да обучено за састанак, на пример, вероватно није само питање моде.

Иако је сваки појединачни фактор довољан да изазове стрес, када се удруже, анксиозност око одлуке ће се само појачати.

Црте личности и одлучивање

Друга линија истраживања пажњу је усмеравала на везу између стратегија одлучивања људи и осећања задовољства. Истраживачи су идентификовали две главне стратегије доношења одлука: максималистичке и задовољавајуће. Максималистичка стратегија је тенденција да се трага за најбољом опцијом. Задовољавајућа, термин који је увео нобеловац Херберт Сајмон, је стратегија која се прекида када се пронађе прихватљиво решење.

Ове две стратегије одлучивања, наровно, повезане су са особинама личности.

Али Шварц и његове колеге су открили негативну корелацију између максималистичких тежњи и осећаја задовољства животом. Максималисти или перфекционисти (у поређењу са онима који су мање захтевни) су се такође чешће кајали после донете одлуке. Једно од објашњења је да су настављали да размишљају о донетој одлуци и како су можда могли да донесу бољу.

Истраживачи се нису бавили испитивањем кључних животних одлука о браку или здрављу, већ су се бавили ситним свакодневним одлукама, мада су нека друга истраживања показала да се слично дешава и када су у питању озбиљне одлуке везане за здравље.

Навике су спас

Одлуке могу бити психички исцрпљујуће. Дакле, понекад су свакодневни избори тешки јер сте уморни од одлука.

Вилијам Џејмс, један од највећих америчких мислилаца 19. и 20. века, сматра да нам навике помажу да се носимо са овим сложеностима. Навике одузимају потребу за размишљањем. Изградња навика може нас спречити да превише енергије инвестирамо у обичне одлуке. 

Увиди Вилијама Џејмса инспирисали су многе савремене истраживаче. Једна идеја коју је промовисала књига психолога Даниела Канемана, Размишљање, брзо и споро, јесте да користимо два различита механизма за обраду информација, систем један и систем два. Систем један је несвестан, брз, интуитиван и захтева мало труда. Систем два је сврсисходно размишљање.

Амерички писац Мерлин Ман је рекао да „размишљање може бити непријатељ акције“. Иако ова изјава делује као превише искључива, његове речи се поклапају са многим налазима до којих су психолози дошли у својим истраживањима.

Херберт Сајмон је развио идеју задовољства јер је веровао да људи имају ограничене когнитивне и друге капацитете (као што су памћење и пажња). Превише размишљања – на пример, да ли да вежбате данас или не – може бити стресно и осујетити намеру да то урадите.

Морате одлучити како ћете уложити своје ресурсе (било да су когнитивни, емоционални или физички). Ако их уложите у размишљање о вежбању, можете потрошити енергију која вам је потребна за вежбање.

Када је реч о нашим свакодневним одлукама, смањење броја опција такође може помоћи да се олакша процес. Суоснивач „Епла“, Стив Џобс, био је познат по томе што је скоро сваки дан носио сличну одећу, делимично и зато како би поједноставио процес одлучивања.

Ради се о прихватању да имате ограничен „капацитет за доношење одлука“ и да будете свесни како га користите. Смањење избора, развијање добрих навика и препуштање нашем такозваном „аутопилоту“ да преузме контролу може нам помоћи да се суочимо са свакодневним одлукама.