На Велики четвртак можемо затражити опрост грехова

Ускрс је најзначајнији хришћански празник јер представља победу Божјег сина над смрћу. По веровању, то се десило у недељу, трећег дана после Христове смрти. Цела ова седмица се зове сласна недеља и сваки дан је велики, почев од понедељка до Великог четвртка, петка и суботе и за сваки дан су везани различити обичаји, наводи гошћа Јутарњег програма.

„Обичаји налажу, на пример, да се на Велики уторак чисти кућа, да буде све чисто и припремљено за велики празник. Иначе, целе ове недеље је ригорозан пост на води. Ништа не сме да се користи, осим мало на Велики четвртак може нека храна да се спреми на уљу“, напомиње Светлана Митровић.

У зависности од краја Србије, обичај је да се јаја могу фарбати од почев од среде па до суботе. Последњих година се усталило да се то ради на Велики петак, али то није нужно, напомиње етнолошкиња.

„У неким крајевима на Велики четвртак се фарбају јаја. На пример, у таковском крају, прво црвено јаје дете однесе на поље и када се осунча, врати се у кућу да донесе здравље и срећу за укућане“, додаје Митровићева.

Велики четвртак је и дан опроста. Ако је неко нешто згрешио на Велики четвртак треба да оде у цркву и помоли се и тај грех ће му бити опроштен.

На Велики четвртак, петак и суботу не звоне црквена звона јер су то најтужнији дани, а звоњава звона представља радост.

„Велки петак се сматра најтужнијим даном и тада се седи у кући, тугује се, чак се и не једе, а у неким крајевима се није ложила и ватра да се испече хлеб“, истиче Светлана Митровић.

На Велику суботу се опет сређује кућа, чланови домаћинства се купају како би били чисти за Ускрс. Довршавају се припреме за богату ускршњу трпезу.

На дан Ускрса окупља се цела породица, а на трпези је обавезна ускршња печеница – печено прасе или јагње. Централно место заузима и обредни хлеб у који се утискују фарбана јаја и важно је да сваки члан домаћинства узме комадић овог хлеба.

За разлику од Божића и других верских празника, када су ускршњи обичаји у питању, напомиње етнолошкиња, они се не разликују много од севера до југа Србије. Најважнији обичаји су фарбање јаја и окупљање породице.

„Црвено јаје значи живот и рађање. Свака љуска када се отвори, рађа се нови живот.“

Чуваркућа пре него што се офарба се држи у води са лековитим биљем, а том водом се онда укућани на Ускрс умивају, а офарбана чуваркућа стоји на видном месту и чува се до наредне године.

„Ових дана се никако не треба свађати, треба бити благонаклон, насмејан и уживати у празнику“, закључује етнолог Светлана Митровић.