Опсесивно чишћење или организовани хаос – где је мера

Признање Јапанке Мари Кондо, стручњака за распремање и уређење дома, у интервјуу за Вашингтон пост да је одустала од улоге „професионалне спремачице“, поделило је читаоце – критичари сматрају да је реч о лицемерју, док други поздрављају „неуредност“ као здравији модел понашања.

Са избијањем коронавируса, хрлили смо у апотеке по медицински алкохол, прекомерно усисавали, брисали прашину, прали руке до исушивање коже, дезинфиковали чак и обућу и одећу. Друштвене мреже биле су преплављене фотографијама сређених домова у минималистичком стилу, што је појединима после три године постала и навика.

„Гоблински режим“, са друге стране, жаргонски термин који је Оксфордски речник прогласио за израз 2022. године, односи се на врсту понашања попут безвољности, аљкавости и хедонизма, супротан навици да нам у кући све буде „на свом месту“. Примећено је, наиме, да је употреба термина порасла лане, када су широм света епидемијске мере ублажене.

Пример Кондо, која је зарадила милионе од књиге о магији поспремања куће и Нетфликсове серије, отвара полемику о томе где је мера – да нам је кућа савршено чиста или је организовани хаос боље решење за наше здравље, као и да ли даље важи народна крилатица да је „неред у кући, неред и у глави“.

Према речима психијатра са Института за ментално здравље, др Данила Пешића, морамо себи да поставимо питање – да ли чишћење заиста доприноси хигијени или је начин за ослобађање тензије, који опет на крају подиже тензију кроз исцрпљивање (лек гори од болести).

„Морамо се помирити са чињеницом да не постоји савршена хигијена, чак нека истраживања показују да је становање у савршено чистим становима, коришћење тешких дезинфицијенаса парадоксално лоше по наш имуни систем“, поручује психијатар за Интернет портал РТС-а.

Организовани бољи од тоталног хаоса

Говорећи о „организованом хаосу“, популарној референци према којој кућа изгледа хаотично, али има елемента реда, доктор Пешић објашњава да не постоји универзални одговор да ли је та врста хаоса боље решење од самог хаоса.

„Психијатрија и психологија нас уче да су људи као појединци јединствени и непоновљиви са својим сетовима понашајних образаца, па тако на најразличитије начине могу доћи до истих циљева. Важи и обрнуто – користећи исто понашање две индивидуе могу завршити на потпуно различитим позицијама“, наводи др Пешић.

Наглашава да је, ипак, у неким ситуацијама и краћем периоду, организовани хаос једино могуће прелазно и боље решење од тоталног хаоса. „Али одржавање овакве стратегије када је објективно могуће направити ред, може трошити психолошку енергију и смањити ниво функционисања и квалитет живота“, објашњава психијатар.

Опседнутост чишћењем и корона

Епидемија коронавируса утицала је да постанемо ревноснији када је реч о хигијени. Препорука Градског завода за јавно здравље Београд била је да је просторије потребно чистити сваког дана на уобичајен начин: усисавањем и прањем детерџентом и водом, а купатило и ве-це и све доступне површине у њима након прања, по потреби и дезинфиковати.

Амерички лист Њујорк тајмс, позивајући се на данску студију из 2020. године, објавио је, међутим, да је деци и адолесцентима са опсесивно-компулзивним поремећајем пандемија погоршала симптоме, истичући да је код три милиона Американаца дијагностикован тај поремећај.

Психијатар Пешић истиче да је потребно ослонити се на истраживања која испитују повезаност опсесивног чишћења и короне, али да се у пракси не чини да је ова врста понашања порасла због пандемије.

„Компулзивна радња представља начин да се особа код које се јави, ослободи тензије коју јој ствара опсесивна мисао која јој је претходила и има везе примарно са унутрашњим стањем особе. На пример, особа помисли да ће се десити нешто лоше, рецимо смрт или болест вољеног члана породице, зараза“, објашњава Пешић.

Додаје и да механизам компулзије (то може бити чишћење, али може бити и нека друга радња) особу привремено ослобађа ужаса, који таква мисао производи. „Уколико проблем траје дуже и изазива радну и породичну дисфункционалност, ради се о опсесивно-компулзивном поремећају и треба га третирати фармако и психотерапијом", савет је доктора.

Према његовим речима, не постоји савршена хигијена, а коришћење тешких хемикалија може да утиче лоше на наш имунитет.

Пут решења

Психијатар Пешић за Интернет портал РТС-а објашњава и да мисли, импулси или слике могу да се јаве као опсесивни симптоми, који потом привремено бивају ублажени компулзивним радњама попут чишћења, бројања или проверавања.

„Поред самог описаног поремећаја, могли бисмо да говоримо и о црти опсесивности, али и она превазилази радњу чишћења стана, већ се огледа и у неким другим когнитивним и понашајним аспектима особе. Дакле, неко ко има изражену црту опсесивности, мислиће и понашаће се на тај (опсесивни) начин у много ширем спектру од самог чишћења стана или куће“, каже доктор.

Истиче да је пут решавања „проблема“ код клијената са овом специфичном тегобом, испитивање узрока који леже испод оваквог понашања.

„Могли бисмо сазнати да је особа под одређеном врстом психолошке тензије, па јој овај вид моторичког пражњења ублажава ту тегобу или да је можда реч о покушају да се одржи илузија контроле барем неког аспекта живота (стана/куће), иако је реалност да је заправо мало ствари заиста под нашом контролом“, наводи доктор.

Екстремне поларизације у понашању нису добре

Према фенг шуију, древном кинеском учењу о уређењу просторија у којима боравимо, неред у кући је и неред у глави, као и обратно. Опсесија за беспрекорно чистим домом, са друге стране, поставља и питање о томе да ли ред у кући заправо значи неред у глави.

„Може бити корисно да са позиције психијатрије и психологије мислимо о томе како су настале те народске крилатице. Обе могу бити и тачне и нетачне зависно од контекста. Човек не постоји у вакууму, већ бива и постаје човеком у интеракцији са окружењем са којим није одвојен чврстом границом. Спољашња и унутрашња реалност су повезане“, објашњава психијатар.

Према његовим речима, окружење може да одредити велики дијапазон стања код особе која у њему обитава, наводећи као пример адолесцента који треба да се спреми за испит или контролни задатак и који ће сигурно у томе бити успешнији уколико претходно поспреми свој кутак за учење.

Када је реч о изразу да је „ред у кући, неред у глави“, Пешић сматра да потенцијално објашњење за ту крилатицу може да буде да особа унутрашњу тегобу „решава“ одигравањем неке радње у спољашњем свету.

„Поента је да  није добро ни превише, ни премало хигијене. Оба екстрема могу да доведу до смањења имунитета. Ред и неред зависе од конкретне ситуације и нема једног одговора. Једно је свакако тачно – екстремне поларизације у било ком понашању углавном нису добре“, закључак је психијатра са Института за ментално здравље, др Данила Пешића.