Негде је као погача а негде као пита - зашто смо некада у чесницу стављали део јарма и парче кућног прага

Дом и породица су у центру ове светковине. „Сви се окупљају око огњишта и бадњака уочи Божића као празника и рођења, и љубави на првом месту и заједништва, јер се веровало и у прошлости, да сви који су на Божић унутар породичног домаћинства заједно - да ће тако остати и до краја те године", рекла је у Јутарњем програму Весна Марјановић, етнолог.

Додаје да је последњих година обновљена пракса сечења бадњака који се потом уноси у домаћинство. У сеоским срединама, када се донесе, бадњак се ставља на источни зид куће и увече се ритуално уноси. У градовима се уноси обично након куповине. Ставља се под сто у трпезарији или под јелку.

Када је реч о божићном јутру, Марјановићева каже да је веровање такво, да се, по повратку у дом, онога ко је био на литургији ујутру, сви „мирбожјују", изљубе и причешћују мрсном храном.

Прослава Божићних празника се разликује од места до места, па и од породице до породице. Као и други хришћански празници, и ови обилују народним веровањима и обичајима.

Говорећи о паљењу бадњака, истиче да „данас нема ложишта и огњишта", односно да их је све мање и да људи немају где да наложе бадњак.

„У суштини, бадњак треба да прегори о око бадњака се бди ту ноћ. А када га ставимо на колективни бадњак испред цркве, тај бадњак изгори. Са њим, та жеља и ватра која нас греје, симбол је очишћења и заједништва, просперитета и здравља", рекла је Марјановићева.

Примећује да прослава Божића на селу, полако почиње да личи на ону у градским срединама.
„Али је остало веровање да су на Бадњи дан и живи и њихови покојни заједно, тако да сва та храна и посна храна поред оног што се користи и конзумира, исто тако се у невербалној комуникацији намењује и покојницима", објаснила је.

У подели улога између домаћина и домаћица, женама припада припрема чеснице односно божићног колача.

А када је реч о младима, и о томе како они проводе божићне празнике, Марјановићева наводи да и они желе да примене све оно што је битно за старије укућане, нарочито када оснују своје домаћинство, када све више обреда уносе у живот.

Млад и успешан мушкарац као положајник 

Међу обредима је и улазак положајника у кућу.

„У прошлости се гледало да то буде мушкарац, да буде млад, успешан, и у граду и на селу међутим, данас се све то променило тако да код бака и дека иду и унуке и унуци, неки пут њих више... Спремају се дарови, некада се обечежавало пуцњем када се испраћа положајник, а он када је долазио, џарао је ватру на огњишту", испричала је Марјановићева.

А када је у питању божићна трпеза, некада се за тај дан храна обавезно припремала дужи временски период.

„Та храна је симбол заједништва, симбол комуникације и то је то што окупља око трпезе", рекла је гошћа Јутарњег програма.

Данас се у чесницу ставља новац, некада се стављало још тога.

„Јужно од Саве и Дунава чесница је типа погаче, негде се обележавала, правиле су се рупице са влатима сламе, стављале су се, поред паре, кукуруз, пасуљ, дрен, део кућног прага, део јарма... И како се ломила чесница увече, шта је ко добио, то је значило шта ће ко од укућана током године радити, која ће му бити задужења, дакле, подела посла", рекла је Марјановићева.

Божић је почетак почетака 

Верује се да ономе ко извуче пару, следи успешна година и та пара се оставља по обичају - код кућне иконе.

„Северно од Саве и Дунава чесница је типа суве пите са орасима и у њу се стављала углавном пара, ко је имао - дукат или златник, он је стваљао у чесницу и ко извуче - тај ће бити успешан и напредан током наредне године јер заправо Божић је почетак почетака. Код нас се није у овом делу Балкана као и код Бугара и Македонаца, није се толико славила Нова година ни обележавао тај почетак. Божић је почетак новог лета, нове године, рађања, а Мали Божић који нам долази 14. јануара, то је да се потврде све те радње које су се чиниле у прошлости, да се утврди да би година била плодна и успешна", закључила је етнолог Весна Марјановић.