Ако вам је стало до здравља ваших очију, наочаре за сунце не смеју бити само модни детаљ

Озонски омотач блокира штетно дејство УВ зрачења на око, али само делимично. Како објашњава гост Јутарњег програма, проф. др Мирослав Стаменковић, офталмолог, директор Очне клинике КБЦ Звездара, постоје три врсте УВ зрачења, али за нас су значајна два.

Сам апарат ока има делимичну заштитну улогу и успева делимично да филтрира тај светлосни спектар, али никада не знамо колико дуго смо изложени и колика је кумулативна моћ, односо ефекат таквог зрачења.

У временској прогнози често чујемо податак о УВ индексу зрачења.Чак и при ниском УВ индексу који према СЗО износи од нула до два, препорука је да се носе наочаре за сунце.

„Постоје неке тренутне промене које су последица УВ зрачења, као што су промене на кожи, а кумулативне остављају последице на очима, почев од упалних процеса на ивицама капака, до запаљења рожњаче или до настанка, такозване, сиве мрене услед кумулативног дејства. Уколико се предуго гледа у извор сунчеве светлости онда могу настати промене на очном дну које доводе углавном до врло тешког и иреверзибилног оштећења вида“, напомиње професор Стаменковић.

Какву заштиту имају добре сунчане наочаре

Постоји последња генерација фотохроматских или фотосензитивних стакла које имају завидне перформансе у односу на претходне и у себи садрже најмање три филтера.

Један је поларизациони који смањује одблесак и даје јаснији контраст и боју предмета, што је јако битно. Други је антирефлекс слој и заштита од УВ зрачења А и Б која износи 100 одсто. Таква стакла су обично у сивој или браон боји, мада могу бити и у другим бојама, врло су добра јер имају брзу транзициону моћ и на светлу брзо потамне, а у сенци брзо посветле.

С друге стране, постоје и бојена стакла која имају константну осенченост или могу имати такозвани градијент засенчености, односно постепену осенченост од врха ка дну.

„И једна и друга стакла су добра. И једна и друга имају антирефлекс, односно сузбијање тих одблесака од предмета поготово у тој хоризонталној равни – од пута, водених површина, јер нас највише заблештава та хоризонтална рефлексија, а не вертикална и то је оно што нама смета“, напомиње др Стаменковић.

Стакла сунчаних наочара не треба да буду закривљена јер слој поларизационог стакла је попут фолије на предњој површини стакла и он сам под одређеним углом апсорбује светлост. Битније је, напомиње професор, да буде што шири рам и шира зона конфора јер  самим тим је заштита већа и препорука је да приликом одабира наочара погледамо најпре са затвореним једним, па другим оком и уколико лако гледамо, то би био правилан избор рама.

Где грешимо при избору наочара за сунце

Нажалост, углавном купујемо сунчане наочаје које немају идеалне оптичке особине већ испуњавају само неке модне и естетске критеријуме. Често имају и одређену диоптрију што само по себи смањује оштрину, а могу да направе и те дисперзивне ефекте недовољно јасних ивица прдмета.

„Да нам се то не би дешавало бирамо стакла на којима пише УВ 100 одсто или УВ 400 што је права и потпуна заштита. Поред тога, постоји и фактор за заштиту стакала – два је за шетњу по граду, три је за вожњу, а четири је за заштиту од великог интензитета попут планинских услова, али оне нису за вожњу. Тако да се углавном користе стакла са фактором два и три“, објашњава професор др Мирослав Стаменковић.

Било би пожељно да сви носимо наочаре за сунце или да не излазимо из куће од 10 до 17 часова. Људи светлих очију су осетљивији на УВ зрачење. Такође, што је већа надморска висина, већи је ефекат УВ зрачења зато се ту препоручују стакла са фактором четири. Такве наочаре носе једриличари, наутичари и планинари.