Синдром хроничног умора – подмукло обољење са озбиљним последицама

Може да траје месецима, понекад и годинама, црпи енергију и снагу због чега се радне способности оболеле особе знатно смањују.

Оболела особа није свесна од чега пати, често проблем не препознаје ни околина, па је оптужују да је лења и да неће да ради. Ни медицини није лако да открије узроке који могу бити најразличитији.

„Синдром хроничног умора је озбиљно обољење и велики проблем у свету, а врло је могуће да имамо епидемију. Примера ради, у САД имате два и по милиона дијагностикованих случајева синдрома хроничног умора, а сматра се да је то тек 10 одсто правог броја“, истиче неурокардиолог Бранислав Миловановић, управник Интерне клинике КБЦ „Бежанијска коса“.

Према његовим речима, бројни синдроми могу да укажу на ово стање.

„Обично је први синдром замарање, али онда може да дође до проблема са штитном жлездом, па до скакања шећера. Осим тога, долази до аритмија и миокардитиса. Код жена може доћи до полицистичних јајника и других гинеколошких проблема. Аутономни нервни систем је први који је на удару“, објашњава Миловановић.

Најчешћи узрок је, како каже, акутна или хронична инфекција.

„Занимљиво је да се углавном траже бактерије и када се не пронађу, не тражи се даље. Међутим, не размишља се о вирусима, који су главни проблем – Епштајн-Бар вирус, цитомегаловирус, варичела зостер и херпес вируси. Уз те вирусе, који су најчешћи узрок, имамо и хламидије, микоплазме и борелије“, наводи управник Интерне клинике КБЦ „Бежанијска коса“.

Лечење зависи од тачног дефинисања узрочника – уколико је бактеријска инфекција дају се антибиотици, ако су вируси онда се морају давати антиоксиданси.

Миловановић истиче и да проблем понекада представљају његове колеге које не придају значај или погрешно дијагностикују. Тако је један од његових пацијената имао 23 дијагнозе пре него што му је откривен синдром хроничног умора.