Грчка тражи од Британије враћање античког блага из Партенона

Премијер Велике Британије Борис Џонсон рекао је у марту да је Британија њихов легитимни власник, одбијајући тада грчки захтев за враћање 2.500 година старих скулптура.

Мицотакис је, на догађају обележавања 75 година оснивања Унеска, рекао да је то тело Уједињених нација начинило кључан корак када је признало да Британија има обавезу да их врати.

Од стицања независности 1832. године, Грчка је више пута апеловала да се скулптуре врате, познате као Елгинове мермерне статуе. Име су добиле по Томасу Брусу, грофу од Елгина, који их је почетком 19. века однео из Атине која је била под влашћу Отоманског царства.

Британски музеј у Лондону одбио је више захтева за враћање скулптура, наводећи да је лорд Елгин дошао до њих легалним уговором са Отоманским царством. Музеј наводи да је то баштина читавог човечанства.

Како је благо античке Грчке завршило у Британији

Томас Брус је у лето 1800. године о свом трошку у Атину довео напуљског сликара Лусијерија и још неколико цртача и моделара како би скицирао античке споменике у Партенону. Међутим, годину дана касније добио је дозволу од Порте да не само да смеју да врше поправке на Храму идола, већ и да може да однесе све комаде камена и скулптуре.

Испрва, лорд Елгин није желео да однесе скулптуре из Атине, али се на то одлучио јер је видео да се историјско благо Партенона константно оштећује. Колекцију Елгинових мермерних статуа не чине само скулптуре и рељефи из Атине, већ и из других делова Грчке које је обишао.

Од 1803. па наредне три године, уз огромне трошкове, трајао је транспорт око половине фриза са Партенона, петнаест метопа и седамнаест делова рељефа, затим једне од каријатида и стубова из Ерехтејона.

Елгин је 1816. године продао колекцију држави (Великој Британији) за 35.000 фунти, више него дупло мање од процене његових трошкова који су износили око 75.000 фунти. Од тада се колекција, често називана и „Елгинов мермер“, налази у Британском музеју.