Земља где је слободно време светиња – могу да туже шефа ако зове после радног времена

За Французе је слободно време светиња. За њих нема тог посла који не може да сачека крај паузе. Излежавање у парку или ручак у ресторану традиционални су рецепти за одмор. Пријају баш као француско вино или сир.

Ако сте туриста у Паризу, брзо научите да овај град има своја правила. Једно од њих је да у подне или када је пауза за ручак, односно после радног времена, нећете наћи ни слободну столицу, а камоли што у ресторану или кафићу. Друго важно правило је да у слободно време нема разговора о послу, као ни порука, позива и мејлова од шефова.

Послу је место искључиво у канцеларији, кажу Парижани. Није ретко ни да се наљуте или увреде ако их неко оптерећује „канцеларијским тегобама“ ван радног времена.

Искуства Парижана подељена. И док једне шеф никада не зове после посла, други немају мира ни када изађу из канцеларије.

Оне који то не желе, да као менаџер ресторана одговарају на позиве, од навалентних шефова и отказа штити недавно донет закон. Прописи су јасни, ван канцеларије запослени не мора да чита или одговара на службене преписке. Ако га надређени због тога казни, случај може да заврши на суду. Да ли закон баш сви поштују до најситнијег слова?

„Што се Француске тиче, види се да пословна сфера прелази мало и у приватни живот. Али и овде као и у другим земљама претпостављам да то зависи од нивоа и функције. Што је виша позиција, већа је и одговорност што значи да ће чешће морати да одговара на позиве и мејлове и ван радног времена, некад и викендом или док је на одмору. Али што се тиче неких послова који не носе велику одговорност, врло добро се зна када се завршава радно време“, наводи Оливије Андро из Удружења потрошача.

Закон о дисконекцији или право на искључивање на снази је нешто више од годину дана. Култ слободног времена супротставио се култури преоптерећености послом.

„Примећујем разлику у односу на време када сам ја почео да радим. Тада ме је сва пословна пошта чекала искључиво у канцеларији. Уобичајено је стизало око пет писама на дан, само ту сам могао их читам и одговарам. А онда су се појавили мејлови, за њима и СМС-ови и мобилни, па послу имамо приступ свуда и увек“, указује Андро и додаје да је и сам посао постао сложенији па сви имају више овлашћења и обавеза. 

Француски синдикати давно су се изборили за радну недељу од 35 сати. Пошта је и пре доношења закона своје запослене ослободила обавезе јављања ван радног времена, осим у хитним ситуацијама.

Док неке компаније, могу зависнике од посла и принудно да искључе са службеног мејла. Зато се сматра да слободно време у Француској и даље има статус светиње.