Хералдичар Ацовић: Цена од 240.000 долара висока за орден из Србије

Одличан познавалац ордења и медаља и аутор књиге о ордену Милоша Великог изненађен је вешћу да се то одличје нашло на сајту канадске аукцијске куће, оценивши да је то није виђено до сада пошто је продаја ордена са брилијантима крајње неуобичајна ствар.

„Дешавало се, али ретко и то је углавном био случај са страним владарима“, рекао је Ацовић Танјугу.

Он је прецизирао да је први степен ордена Милоша Великог додељиван само четири године од последњих дана 1898. до средине 1903. и да је познато да је број носилаца тог ордена само девет, мада неки тврде да постоји и десети.

Једини странац за кога се зна да је добио орден Милоша Великог, али без брилијаната, јесте цар Фрањо Јосиф.

„Краља Александра Обреновића, краља Милана, краљицу Драгу, краљицу Наталију никада нико није видео, нити су фотографисани, нити су сликани са тим орденом украшеним брилијантима, тако да не постоји никакав прецизан доказ чији би тај орден могао да буде“, рекао је Ацовић.

Ацовић наводи да је атрибуцију и преглед ордена извршио угледан стручњак Томислав Михић из Загреба и да он нема разлога да сумња у његову оцену да је у питању оригиналан предмет.

„Сам примерак, по фотографијама које су објављене, толико је квалитетан и толико је добро урађен да је тешко замислити да је данас неко могао да инвестира толики новац и рад да би произвео овакав примерак из забаве или жеље да заради“, додао је познати хералдичар.

Комплет чине орден са дијамантима, сафирима, смарагдима и рубином тежине 36,6 грама, и сребрна звезда са круном, орлом и иницијалом „М“ са 72 дијаманта, тешка 71,2 грама, а његов власник је, како пишу Новости, Канађанин Бери Турк, који га је понудио на продају по фиксној цени од 240.000 долара.

Ацовић наглашава да је то колекционарска цена и да не постоји нешто што би се могло назвати објективном вредношћу.

„То вреди онолико колико је неко спреман да плати. У принципу орден са драгуљима увек је скупљи, али ово је изузетно висока цена. Тако високу цену због ограничености тржишта углавном постижу ордени царске Русије, Велике Британије и Немачке“, рекао је.

Орден је из Србије, ко ће то да плати?

Ацовић додаје да не зна никог ко би био спреман да плати толику цену чак ни за овако спектакуларан орден, јер долази из Србије.

„То је ствар колекционарског тржишта, али пошто је број примерака првог степена икад додељених мали и с обзиром на то да је то орден који је 'кратко живео', сматра се раритетом и предметом жестоког интересовања. А када се деси овако спектакуларна понуда онда се број заинтересованих геометријски умножава, док се број оних који су кадри да то себи приуште геометријски смањује“, приметио је Ацовић.

Он се присетио да се пре неколико година у истој аукцијској кући појавио први степен Белог орла из времена Обреновића са брилијантима, додавши да је он лично видео само један примерак тог ордена и то у збирци Музеја „Смитсонијан“ у Вашингтону.

Ордени Обреновића су, како подсећа Ацовић, мање више сви покрадени током два светска рата и оно мало што је остало налази се углавном у Војном музеју.

„Ми знамо за поједине ордене као што је Велика лента ордена Легије части краља Александра Обреновића која се налази у Националном музеју у Прагу где је дошла тако што ју је један немачки официр за време рата украо из Војног музеја и то препородао касније“, испричао је Ацовић.

Турк је „Новостима“ рекао да није успео да сазна ко су били претходни власници, осим да је орден припадао богатом адвокату из Лондона који је од шездесетих година сакупљао ордене рађене у злату са дијамантима.

Он је додао да је уверен да је комплет припадао краљу Александру Обреновићу, међутим, није обавестио ниједан музеј у Србији о томе.

На сајту „Емедалс“ (eMedals) нуди се још српскoг знамења, али по много нижим ценама.