Компанија „Форд“ морала да врати инжењере да би исправили грешке вештачке интелигенције

Да би прославили то што се „Форд“ позиционирао на врх ранг листе компаније "JD Power" по квалитету међу главним произвођачима аутомобила, представници америчког ауто-гиганта отворено говоре о изазовима са којима се компанија суочавала последњих година. Посебно су се осврнули на аутоматизоване системе у производњи и дизајну.

Испоставило се да ти аутоматизовани системи нису били толико стабилни колико се раније претпостављало, што је захтевало од „Форда“ да запосли искусне техничаре, понекад и бивше запослене, да би исправили грешке које су направили роботи компаније, пише портал The Verge.

ВИ и моћна и склона грешкама

Закључак до којег су у „Форду“ дошли је да вештачка интелигенција јесте и моћна и склона грешкама. Њена ефикасност у потпуности зависи од квалитета података који се користе за обуку модела вештачке интелигенције.

Осим тога, произвођач аутомобила је потценио вредност институционалног знања које су акумулирали његови искуснији инжењери који су прошли кроз више циклуса развоја возила. Та комбинација феномена довела је до пада квалитета „Фордових“ возила.

„Погрешно смо мислили да ћемо само увођењем вештачке интелигенције и прилагођавањем захтева за дизајн, које смо имали, доћи до производа високог квалитета“, рекао је новинарима Чарлс Пун, потпредседник за инжењеринг хардвера возила.

Према Пуновим речима, неки од најискуснијих запослених у компанији су отишли ​​пре него што је њихово акумулирано знање могло бити у потпуности пренето у „Фордове“ аутоматизоване системе. То је захтевало повратак неких од тих запослених како би те системе поново обучили или, у неким случајевима, менторисали млађе инжењере који су се тренутно борили да одрже квалитет „Фордових“ возила.

Чарлс Пун је нагласио да је компанија запослила, унапредила или вратила на радно место више од 350 искусних инжењера како би поново имали захтевани ниво стручности. Осим менторисања и обучавања млађих колега, искусни инжењери су такође задужени за побољшање начина прикупљања података и обуке модела вештачке интелигенцију, који су основа „Фордових“ аутоматизованих система.

„Ту су неки од наших најискуснијих инжењера имали искуства у решавању и идентификовању проблема пре него што се увуку у систем“, прецизирао је Пун.

„Форд“ је произвођач аутомобила са највећим бројем повлачења својих производа са тржишта у читавој индустрији, а оцене квалитета возила пале су у последњих неколико година. Овакви проблеми постали су све израженији у последње време, а међу њима се издвајају тешкоће при лансирању модела Explorer и Aviator, поремећаји у ланцу снабдевања током пандемије ковида и приметни растом броја повлачења возила.

„Пронађи и поправи“ погрешан приступ у ауто-индустрији

Према речима „Фордовог“ оперативног директора Кумара Галхотре, на крају су закључили да је приступ квалитету постао превише фрагментиран. Различита одељења су радила одвојено, а компанија се у великој мери ослањала на филозофију „пронађи и поправи“ која се фокусирала на идентификовање недостатака након што се појаве и њихово што брже исправљање. Иако је тај приступ могао да реши непосредне проблеме, није спречио да се ти проблеми уопште појаве.

„Прелазимо са менталитета 'пронађи и поправи' на спречавање проблема пре него што се појаве. Фокусирани смо на ране индикаторе у односу на резултате. Престаните да се дивите проблему и почните да га решавате“, објашњава Галхотра.

Трансформација рада протеже се и изван хардвера возила. Софтверски и дигитални тимови сада много тешње сарађују са тимовима за инжењеринг возила, производњу и ланацем снабдевања, прецизирају у „Форду“.

Аутомобилски гигант покушава да комбинује брзину и флексибилност повезану са развојем софтвера са захтевима за ригорозношћу и валидацијом инжењерства високог нивоа, какав захтева ауто-индустрија.

Историјски гледано, ово није увек био случај. „Форд“ је откривао софтверске грешке тек касно у процесу јер није у потпуности користио доступне брзе циклусе итерације, признаје Чарлс Пун, потпредседник за инжењеринг хардвера возила. Уз то, произвођач аутомобила није могао да објављује ажурирања софтвера брзо као компаније потрошачке електронике где може да се примењује принцип да се „брзо делује, а касније поправља“, поручио је Пун.

Возила, за разлику од паметних телефона, раде у окружењу критичном за безбедност где купци зависе од исправног функционисања софтвера од тренутка испоруке возила. Да би се оај сегмент унапредио, у „Форду“ је формиран посебан тим за осигурање квалитета софтвера, који чини 40 људи са искључивом одговорношћу да се проблеми спрече пре него што се појаве.

Нема одустајања од аутоматизације и ВИ

Све ово не значи да „Форд“ није посвећен интеграцији вештачке интелигенције у више својих процеса.

Произвођач аутомобила је драматично проширио своје могућности аутоматизованог тестирања, додајући више од 100.000 нових тестова креираних уз помоћ ВИ, а дизајнираних тако да идентификују граничне случајеве и оптерећују софтверске системе у широком спектру услова. Пошто је оквир за тестирање високо аутоматизован, промене софтвера могу се брзо поново валидирати чак и касно у развоју, али тако да модификације не уведу нове недостатке.

„Пошто су ови тестови високо аутоматизовани, чак и ако имамо касну промену у софтверу, можемо брзо да се вратимо кроз цео процес валидације како бисмо гарантовали да он савршено функционише пре него што стигне до купца. Успоставили смо поузданост софтвера као сопствену ригорозну дисциплину са строгим метрикама“, поручио је Пун.