Како повећати употребу корисних алата и платформи са ВИ

Оксфорд метод за оцену коришћења вештачке интелигенције, прати три стуба развоја: Владин стуб, технички сектор и развијеност инфраструктуре.

Према том методу, најслабије резултате има наш технички сектор. Резултати би били много бољи да стране компаније преузимају наша технолошка решења, а не само квалитетне стручњаке, тврди шеф катедре за роботику на Машинском факултету.

„Имамо техничка решења, имамо дејта сетове на Зенодо платформама, опен аксес и ја не могу да приђем страним компанијама да радим са њима у мојој земљи“, објашњава професор Миљковић Зоран са Машинског факултета.

Још један од услова за развој јесте инвестициони капитал, кажу стручњаци.

„Треба да се омогући приватном сектору лакши приступ капиталу, више пилот пројеката, подизање свести и представљање нетехнолошким компанијама на који начин могу да користе нове технологије, како у процесу производње тако и у свакодневном пословању“, истакла је Јелена Јовановић из Привредне коморе Србије.

Вештачка интелигенција кључна за проучавање гена биљака

Вештачка интелигенција највше се користи, готово 70 одсто у информационо-комуникационим делатностима, али велику примену има у пољопривреди.

У Босни и Херцеговини раде пројекте откривања болести биљака и проналажења штеточина помоћу дронова. Без вештачке интелигенције немогуће би било и проучавање гена биљака.

„Имамо на хиљаде, на десетине хиљада гена, ћелија, ткива, и да нема већ добро развијених, конкретно у Ар програмском језику, библиотека, ништа од овога не би било могуће“, каже Зорана Штака са Електротехничког факултета Источно Сарајево.

Србија је прва земља Југоисточне Европе која је усвојила Стратегију развоја вештачке интелигенције, а циљ је да се она, пре свега, имплементира у здравство, енергетику и транспорт.