Директорка ICANN-а за Сајт РТС-а: Неке државе би да уситне интернет, а то би га уништило

У Београду је одржан други глобални Дана универзалне прихватљивости под окриљем међународне Интернет корпорације за додељене називе и бројеве (ICANN) заједно са Фондацијом „Регистар националног интернет домена Србије” и волонтерском Радном групом за Универзалну прихватљивост.

О томе колико је важна универзална прихватљивост домена на интернету показују бројни догађаји који се у склопу обележавања Дана универзалне прихватљивости организују широм света од марта до краја маја.

Универзална прихватљивост представља принцип да сваки домен нивоа треба да функционише без потешкоћа на интернету и у свим апликацијама без обзира на којем је писму. Управо ту техничку инфраструктуру да све функционише на мрежи без проблема обезбеђује интернет корпорација за додељене називе и бројеве каже у разговору за Интернет портал РТС-а директпорка Сели Костертон. 

„Мисија ICANN-а је да се осигура да то може да се уради сваки пут. Да бисмо то постигли, потребна је техничка координација три или четири различите ствари. Дакле, сами називи домена које укуцавамо у претрази. А како рачунари не могу читати имена, потребни су бројеви. Сваки доменски назив има 12-цифрени број. Бројеви, имена, оно што називамо протоколима, то су правила по којима се саобраћај креће по мрежи. И ми радимо те две ствари. ICANN ради на заштити интероперабилности, тако да све може да ради свиме – одрживост, техничку инфраструктуру интернета, да увек буде доступан, да увек ради и тако већ 30 година”, објашњава Сели Костертон.

Иако регистрована у Калифорнији ICANN је непрофитна и организација од јавног интереса.

„У нашој мисији је врло јасно дефинисано да организација мора бити политички неутрална, и мора осигурати да све заинтересоване стране широм света, без обзира на то из које земље долазе, имају отворено и сигурно место. Да се састану, да заједно доносе правила по којима систем доменских имена може да ради. Тако одржавамо неутралност, и то врло пажљиво унутар наше структуре како бисмо се побринули да се та равнотежа, та отвореност и та једнакост одрже”, истиче директорка ICANN-а.

Фрагментација би урушила темеље интернета

Од када постоји интернет, постоји жеља неких влада и интересних група да присвоје контролу над интернет инфраструктуром. Чак и када је то добронамерно, ради заштите корисника од штетних садржаја, директорка ICANN-а каже да фрагментација веома ризична и могла би да уруши цео систем.

„Оно што данас видите на интернету, оно што већина нас види је садржај. Већина нас не види техничку инфраструктуру на исти начин као када погледате своју кућу, ваша кућа је изграђена на темељу. Али те темеље не видите. Можете видети кућу. Ако ставите чип у темељ куће, слабите је. Ако ставите пуно чипова у темељ куће, шта се догађа? Ваша кућа се сруши, на крају. Разбије се, фрагментира. И онда немате оно што сте мислили да имате пре. Дакле, то је ризик. Начин да се избегне је одржавање овог врло успешног модела, који функционише већ 30 година”, каже Сели Костертон.

Успех интернета почива на томе што је то слободно, отворено окружење. И не припада једној организацији.

„Постоје наравно организације и владе у неким деловима света које кажу – не, не желимо више тај модел. Не желимо све заинтересоване стране, желимо само владе. И ризик с тим је фрагментација. Јер фрагментација значи распадање. Ако га разбијете стварајући оно што бисмо назвали дигиталним острвима, и уз постепено одвајање, то више не би било то. Јер не можемо само притиснути дугме и ресетовати. То се никада није догодило. Проблем је тај што многе организације и владе не схватају да интернет не поштује националне границе. То је глобална мрежа. Дакле, можете нанети трајну штету”, истиче директорка ICANN-а.

Желимо предности, не и да искусимо ризике ВИ

Од више од осам милијарди људи живи на нашој планети, а њих 5,4 милијарде користи интернет, али 2,6 милијарди људи никада није било онлајн, показују подаци Међународне телекомуникационе уније. Због тога је важна могућност избора корисника да садржајима на интернету приступају на својим језицима и писмима.

„Постоје различите прилике у смислу дигиталних инклузија и неких алата, прилика за проширење приступа језицима и писмима, што је наравно оно због чега смо овде данас. Да подигнемо свест о стварима попут коришћења ћирилице или арапског, како би што више људи могло имати приступ у што више садржаја”, каже Сели Костертон.

Када је реч о будућности ICANN-а у светлу нових тенденција, пре свега имајући у виду све промене које се убрзано дешавају на пољу вештачке интелигенције, Сели каже да те промене утичу на све па и на ICANN.

„Вештачка и генеративна вештачка интелигенција није унутар мисије ICANN-а, али наравно да утиче на све нас као грађане света и то је нешто што ће променити ствари, а већ мења. Мислим да је веома узбуђујући потенцијал онога што можемо да радимо другачије, и које проблеме можемо решити. То је огромна прилика, али морамо бити веома пажљиви. Пратимо технологију и осигуравамо да не утиче на нашу способност унутар саме техничке инфраструктуре и наше способности да наставимо да испуњавамо нашу мисију. До сада је било све у реду, нисмо забринути. Важно је, наравно да желимо да видимо предности, али не и да искусимо ризике”, рекла је у разговору за Интернет портал РТС-а директорка Интернет корпорације за додељене називе и бројеве Сели Костертон.