Све више гејмера и све више оних који желе да раде у гејминг индустрији

У Србији има 140 компанија које се баве производњом видео-игара. Петнаест најуспешнијих, прошле године зарадило је 150 милиона евра. Сто милиона пута преузете су игре које су прављене у Србији.

Око две и по хиљаде људи ради у производњи видео-игара. Трећина од њих су жене, а половином тимова руководе такође жене. У овој области потребно је још 330 запослених.

Видео-игре у свету игра четвртина људи старијих од 45 година, половина становника између шест и 64 године, а равноправно их играју и жене и мушкарци.

Како наводи гошћа Београдске хронике Кристина Јанковић Обућина, у стварању једне видео-игре учествују људи који су талентовани за писање, математику, језике, управљање људским ресурсима, за управљање буџетом, маркетинг и тако даље.

Да би неко учествовао у изради видео-игара није му неопходно формално образовање. Како истиче гошћа Београдске хронике, већина од ових две и по хиљаде људи је самоука.

„Индустрија је релативно млада и у њој се алати, односно ти софтвери који се користе, мењају готово на шестомесечном нивоу. Тако да образовање које је овако традиционално, мало спор организам, то не може баш да сустигне. Тако да са једне стране постоји формално образовање које уз мало преквалификације може да вас уведе у гејминг, а са друге стране, имамо заиста армију младих сада која се сама образује на интернету и улазе у ову индустрију и у томе су јако добри“, напомиње Кристина Јанковић Обућина.

Од недавно на Факултету драмских уметности постоји смер који је намењен онима који желе да уђу у свет видео-игара. У овом уписном року је било велико интересовање за овај програм и преко 70 кандидата се пријавило на само 16 расположивих места.

„Надамо се да ће у будућности моћи да се повећа број студената који се уписују, јер заиста ове врсте кадрова нам је потребно што више. У конкретном случају на ФДУ су то уметници, односно арт у играма како ми то зовемо, и други четворогодишњи програм у Србији који постоји у Новом Саду на Академији уметности за гејм дизајн“, додаје саговорница Ане Манојловић.

Гејминг индустрија је такође и једна од најмлађих индустрија у којој је просек година запослених негде око 35 година, међутим, како напомиње Обућина, тренутно су најпотребнији сениори.

„Искусни људи који могу да воде велике тимове и видимо да они све више долазе из неких других индустрија које су сродне томе.“

Пословање у гејминг индустрији је добро као и у остатку ИТ индустрије.

„Имамо и оно што зовемо независни тимови. То су тимови од троје до пет људи који направе своју прву игру и која направи невероватан успех. Имамо пример једног тима из Новог Сада, продали су преко 600.000 примерака своје прве игре, њих су петорица и то им је први пројекат“, додаје Кристина Јанковић Обућина.

Тренутно су најпопуларније мобилне игре. Када купимо нови телефон на њему се аутоматски налази пет до шест игара које и не можемо да избришемо, тако да нам је то омогућили да сви постанемо гејмери.

Игре из Србије се највише пласирају у Америци, након тога у Европи, највише Енглеска, Француска и Британија.

Ако је неко заинтересован и жели да се опроба у гејминг индустрији, може да се информише на веб-страници Асоцијације sga.rs или на сајту shif2games.rs где сви млади и њихови родитељи могу да се обавесте о позицијама које постоје у гејмингу.

„Тамо има база занимања, све што вас занима о њима наћи ћете, а ми смо увек ту. У Београду, Нишу и Новом Саду сваког месеца има по неколико догађаја који могу да вас уведу у индустрију“, додаје Кристина Јанковић Обућина, извршна менаџерка Асоцијације индустрије видео-игара Србије.