Парализована жена проговорила преко дигиталног аватара

Овај технолошки напредак буди наду да мождано-компјутерски интерфејс може потпуно променити живот људи који су изгубили моћ говора због можданих удара или болести попут амиотрофичне латералне склерозе.

Све до сада, пацијенти су морали да се уздају у споре говорне синтизере који су исписивали речи уз помоћ технологије која је регистровала померање очију и мале покрете лица.

Најновија технологија користи ситне електроде уграђене у површину мозга како би детектовали електричну активност у делу мозга који контролише говор и мимику. Сигнали се директно преводе у говор дигиталног аватара који симулира и изразе лица, попут осмеха, мрштења или изненађења.

„Ови напреци нас доводе много ближе правим решењима за пацијенте“, истиче професор Евард Чанг са Универзитета у Калифорнији, који предводи истраживање.

Пацијенткиња, четрдесетседмогодишња Ен, након тешког можданог удара пре 18 година остала је паралисана. Није у стању да говори или куца и обично комуницира помоћу технологије која јој омогућава да бира слова и испише 14 речи у минути.

Научници су јој уградили 253 електроде у део мозга који је кључан за говор. Електроде су пресретале мождане сигнале који би, да није било можданог удара, контролисали мишиће језика, вилице, гркљана и лица.

Ова технологија, ипак, још није савршена: погрешно је декодирала 28 одсто речи током пробе која је укључивала 500 фраза и генерисала је 78 речи у минуту у поређењу са 110 до 150 које изговоримо у уобичајеном говору.