Међународни споразуми за мирнији сан који нам ремети вештачка интелигенција

У трку на пољу вештачке интелигенције укључује се све већи број компанија. Док се надмећу да сцене из научнофантастичних филмова пренесу у реалност, све гласнији су позиви стручњака - да је време да се област вештачке интелигенције стави у строге законске оквире. Поред забринутости да би развој технологије могао да расте ван контроле, упозоравају и на то да би у наредним годинама 300 милиона послова са пуним радним временом могли - да заузму роботи.

„Значајније од ватре и струје или било чега другог што смо открили у прошлости" - тим речима директор највећег интернет претраживача описао је вештачку интелигенцију. Због тога би, каже, ту област требало регулисати међународним споразумима, попут оних за употребу нуклеарног оружја.

„Може бити веома штетна ако се погрешно примени и још немамо све одговоре, а технологија се брзо креће. Па да ли ме то држи будним ноћу? Апсолутно”, искрен је Сундар Пичаи, директор „Гугла".

Будним оком прати се и утицај вештачке интелигенције на тржиште рада. Процењује се да би у наредним годинама могла да замени четвртину радних места у Америци и Европи. Први на удару биће канцеларијски послови.

„Сваки посао који има неку мустру, знате, када имате на десктопу гомиле иконица, па ту пише различите врсте послова, он само отвори и мења десет посто текстова, уноси име презиме, ЈМБГ клијента. Такви послови ће вероватно бити замењени”, каже Небојша Бјелотомић, из Иницијативе Дигитална Србија.

Већина послова која опстане претрпеће промене. Пре тога, прогнозира се и колико ће радних места преживети кризу у коју је технолошка индустрија ушла прошле године. Подаци показују да је само у прва три месеца ове године отпуштено више људи него током целе прошле.

„Технологије које неће тренутно донети новац, као што је рецимо оптимизација испоруке путем дронова, унапређење плаћања на неке врло егзотичне начине, коришћење вештачке интелигенције да би се унапредила потражња, те ствари које ће дугорочно донети новац сад се заустављају, јер криза је, и не наставља се улагање у то. И то је важно за Србију, јер наше компаније су партнери на тим пројектима", додаје Бјелотомић.

Криза се осећа и на српском тржишту рада. Не по броју отказа, већ по количини огласа за посао.

„Конкренто новембар, децембар и јануар 2023. године - имали смо чак 38 посто мање огласа, него рецимо за период од августа до октобра у 2022. години. Послодавци су највише тражили софтвер девелопере, софтвер инжењере. Поред њих ту су свакако били, и за њих често кажемо да за њих нема кризе јава и скрипт програмери”, истиче Марко Вучетић испред сајта Хелоу ворлд.

Најтраженији су и даље медиори - сваки други оглас упућен је ИТ стручњацима са искуством до пет година рада. Мања је потреба за онима који имају више година стажа, док је и даље најмања потреба за почетницима у тим водама.