Бјелотомић: Вештачка интелигенција ће прво напасти канцеларијске послове

Директор „Гугла“ је готово истовремено с најавом да та компанија ради на потпуно новом претраживачу интернета који ће покретати вештачка интелигенција, рекао и да би за ту технологију требало успоставити међународне оквире и споразуме попут оних за употребу нуклеарног оружја.

Више пута је директор „Гугла“ рекао да не може да спава због тога ноћима. Како Ви спавате? Можемо ли и ми мирно да спавамо?

– Имамо немиран сан, али због хране коју смо прекомерно уносили за протекле празнике, не због вештачке интелигенције. У суштини јако је добро то што је поменуто да не смемо да оставимо компанијама и приватним ентитетима да регулишу то што би у нашем друштву радила вештачка интелигенција. То је нешто што треба да буде предмет друштвеног разговора.

Вештачка интелигенција би могла да замени 300 милиона послова са пуним радним временом, наводи се у извештају инвестиционе банке „Голдмaн Сакс“. Где је човек сада лако заменљив?

– Сваки посао који има неку мустру, знате, када на десктопу имате гомиле иконица, па ту пишу различите врсте послова, он само отвори и мења десет посто текстова, уноси име и презиме, ЈМБГ клијента... Такви послови ће вероватно бити замењени. Ми видимо да већ десетак година аутоматизација улази у фабрике, да се мења број људи. Ако погледате нека места у Србији, као што су Краљево и Крушевац, где су биле гигантске фабрике, где смо имали хиљаде запослених у фабрикама... Ако те фабрике раде, говоримо да има једна нула мање у броју запослених. Роботика је одавно кренула да се захуктава.

Сада, вештачка интелигенција ће такође кренути да напада канцеларијске послове. Али, као што смо видели у последњих 10 година, ми и даље имамо проблем са недостатком људи, да раде у индустрији, производњи, видимо да нам недостају одређене врсте мајстора у грађевини. Тако да, у суштини, с једне стране се доста прича о томе колико ће људи бити замењено, али се не упоређује тај број с оним колико људи фали. У великој мери вештачка интелигенција ће заменити послове за које нема довољно људи.

Историја нам је показала да, док се с појавом нових технологија неки послови гасе, стварају се нови, који раније нису постојали. Која су то занимања у настајању?

– Не мислим да ће бити потпуно нови послови, већ хибриди постојећих послова. Скоро је на неком конгресу колега рекао да су дали једном сениор-програмеру, човеку који има пуно искуства, да уради проверу неког кода који је написан и њему је требало сат времена, затим је то дато чет ГПД-у и уз четири-пет питања, чет је то урадио за 15 минута. Е видите, био је потребан човек са толиким знањем да постави питања, не може било ко да доведе до резултата. А друга ствар, гарантујем да нико неће пустити тог сениора после 15 минута да иде кући, него ће му рећи: сада можеш да радиш четири пута више.

Док чекамо да видимо шта ће се у овом смеру дешавати, оно што се дешава претходних месеци јесте да је технолошка индустрија већ отпустила пет одсто више радника него током целе 2022. и на путу је да надмаши ниво губитака послова из 2001. године. Да ли може и ко да преживи скок инфлације, кризу?

– Рецимо, ако погледамо „Амазон“, који је најавио отпуштање 18.000 људи, можемо то да посматрамо из два слоја. Један, ствари које су куповали, компаније које су придруживали себи, сада је свакако прилика да оптимизују и да отпусте вишак људи. Рецимо, у компанији која се бавила продајом ципела, националном ланцу здраве хране, е ту се смањује број људи, а истовремено оно што је битније за нас и утицаће на нас. Такође, технологије које неће тренутно донети новац, као што је рецимо оптимизација испоруке путем дронова, унапређење плаћања на неке врло егзотичне начине, коришћење вештачке интелигенције да би се унапредила потражња, те ствари које ће дугорочно донети новац сад се заустављају, јер криза је и не наставља се улагање у то. И то је важно за Србију, јер наше компаније су партнери на тим пројектима.

Разлог свега је инфлација, за коју стручњаци кажу да је јако тврдоглава. Инфлација највише погађа оне људе који имају релативно мала примања, јер ствари које они купују чине јако скупим, а истовремено највише утиче да се они отпуштају. Не зна се када ће инфлација стати, ни подизање референтних каматних стопа, које највише утичу на инвестиције. Ако се наставе инвестиције, повећаваће се број запослених у компанијама, ако их нема, смањиваће се. Oчекује се да ће се овај други сценарио наставити до краја године.