Вештачка интелигенција – не забрањивати је већ јој се прилагодити

Пре мање од шест месеци широка јавност открила је четботове, рачунарске програме који користе вештачку интелигенцију да би нам давали фантастичне одговоре на свако постављено питања, писали уместо нас и боље од нас и обављали многе друге послове које сматрамо интелектуалним.

Сада део стручне јавности тражи да се развој четботова обустави на шест месеци, јер се боје злоупотреба. У Италији је коришћење већ забрањено, могуће је да се то догоди и у другим земљама Европске уније и у САД. 

Директорка Математичке гимназије у Београду Мирјана Катић сматра да би вештачка интелигенција и нова генерација четботова могла да помогне у пословима који нису креативни, али да никако не би могла да замени наставнике и професије које изискују сталну интеракцију са људима.

Са њом се слаже и директор Иницијативе „Дигитална Србија“ Небојша Бјелотомић који каже да би четбот могао да му помогне у послу, осмишљавању презентација и обради података и да би у томе сигурно био много ефикаснији од њега, али да свакако не би могао да обавља креативнији посао.

Професор универзитета „Карнеги Мелон“ у Тексасу Алек Кавчић је, с друге стране, оптимистичнији кад је реч о вештачкој интелигенцији и има низ послова које би радо пребацио на четбота.

„То су све репетитивне, досадне радње које нерадо радим. Мој посао као истраживача је да буде креативан, да поставим тему, експерименте, дођем до неким закључака и проналазака или докажем теорему. То не верујем да овај софтвер може да уради. Међутим, онај најдосаднији део, када све претходно већ завршим, писање научног рада мислим да би ова машина могла да уради“, објашњава Кавчић.

Креативност – недостижни мост

Веома је добро, истиче Кавчић, што је овај софтвер представљен на овако јаван и транспарентан начин, а не у тајности.

Што се тиче страхова због потенцијалне злоупотребе у образовању – да би ученици могли да користе софтвер како би лакше дошли до добре оцене, Кавчић каже да они као предавачи треба да се запитају како ће у будућности да подучавају ђаке на креативнији начин.

Четботови ће можда моћи да одрже наставу и презентују податке или информације, али не могу да буду ментори и остваре интеракцију са ђацима. Кавчић сматра да то неће бити могуће још барем педесет година.

Директорка Математичке гимназије Мирјана Катић се слаже да појава четботова треба да подстакне професоре да унапреде приступ настави, као и да ученике треба мотивисати да користе нову технологију на најбољи, а не на погрешан, начин.

Убеђена је и да нови софтвер не може да замени професоре:

„Ми нисмо само неко ко понавља одређене чињенице или учи нову лекцију. Ми смо педагози. Детету је потребна интеракција у настави, жива реч, потребна му је вера у њега да то може да научи. Децу треба научити да ће га његово лично знање и креативност разликовати од других и да треба да ради на томе.“

У прилог томе, Небојша Бјелотомић каже да су у Иницијативи „Дигитална Србија“ утврдили да је најефикаснији начин да се дође до што већег броја деце управо преко професора.

„Поента је да деца верују својим професорима. Та веза не може бити замењена пуким давањем информација, као што је четбот софтвер“, објашњава Бјелотомић.

На питање да ли ће деца можда злоупотребљавати вештачку интелигенцију, он сматра да сврха образовања није понављање информација и података, већ да деца вежбају да анализирају и закључују.

Непотребна стигматизација

Са иницијативом да се заустави развој четботова на шест месеци, гости емисије Око се не слажу. Њихов закључак је да је важно да тај софтвер буде јаван, да се прихвати као реалност и да се читаво друштво прилагоди.

„Не бих ништа забрањивао. Јако је добро да све буде отворено. Зашто забрањивати прогрес човечанства? Ако је нешто толико тривијално да га машина може урадити, онда то није вредно доктората нити теме. С друге стране, машина ће моћи да препозна шта је машина написала“, истиче Алек Кавчић, професор Универзитета „Карнеги Мелон“.

Такође сматрају и да масовније коришћење четботова у образовању неће имати негативан утицај.

Оно што може бити опасно, јесте што ChatGPT технологија не само да учи о нама, већ и наше намере и може, како каже директор Иницијативе „Дигитална Србија“, да „закључа” људе у одређени начин размишљања зато што препознаје шта би нама одговарало и да нам стално сервира оно са чиме ћемо се слагати.

„Једно човечанство које је већ издељено на таборе додатно ће се поделити ако се будемо ослањали на вештачку интелигенцију као извор информација, а не дај боже за анализу“, сматра Бјелотомић.

Иако многи истичу потенцијалне негативне особине четботова, та технологија се може искористити да олакша и унапреди животе, али и да брзо обради огромне количине података.

„То је веома важно за истраживања у, примера ради, фармацеутској индустрији, медицини, економији. Вештачка интелигенција ће то радити много брже и олакшаће рад истраживачима. То значајно може помоћи једном младом креативном научнику“, каже директорка Математичке гимназије.

Велика прилика за коришћење четботова су инфо и кол центри, као и бројни сервиси за корисничку подршку, где они могу бити од изузетне вредности, а могу и да ослободе људе да се посвете раду на сложенијим и компликованијим проблемима.

Начин за продубљивање неједнакости

Директор Иницијативе „Дигитална Србија“ сматра да је вештачка интелигенција још један начин да се подстакне неједнакост, јер ће је мали број људи заиста разумети или бити у прилици да је користи.

„Према истраживањима, само три одсто фирми користи вештачку интелигенцију и само десет одсто радника. То је доказ да само велике фирме имају приступ тим ресурсима. Ствара се друштво које није добро за живљење свих његових чланова“, каже Небојша Бјелотомић.

Професор Универзитета „Карнеги Мелон“ Алек Кавчић страхује да би вештачка интелигенција једног дана могла да заведе масе.

„Имате људе који својим ораторским способностима могу да заведу масе. Замислите да тај неко одједном постане машина и то не буде неко ко се појави једном у сто година. Онда би ми као људи могли да постанемо робови машина. Али мислим да још нисмо стигли до тако нечега“, истиче Кавчић.

Ипак, гости РТС-а се слажу да вештачка интелигенција у својој суштини представља напредак и закључују да не треба бежати од ње већ је треба искористити на најбољи начин.