четвртак, 09.03.2023, 20:15 -> 20:28
Извор: РТС
Аутор: Биљана Радуловић
Којом брзином би вештачка интелигенција могла да смањује број радних места
Вештачка интелигенција диже све више прашине и доноси све већу зараду - прошле године 500 милијарди долара. Убрзани развој способности рачунара или робота да обављају задатке који се обично повезују са интелигентним бићима, поставља питање - води ли нас у револуцију или ризик. Страхове продубљује могућност да се створи машина која чак и реагује као човек.
Може ли се спречити развој супер интелигенције која ће надмашити људску - тако укратко изгледају футуристичке дилеме које прате сваку вест о развоју вештачке интелигенције. Ипак с развојем те технологије добили смо и пар реалних етичких дилема.
„Можемо ли сазнати и контролисати унутрашњу структуру ви, друго питање је - ко сноси одговорност ако направи штету појединцу,ту је такође и питање приватности јер они прикупљају податке и где се они употребаљавају и хоће ли они још више подстаћи разне облике дискриминације и друштвене неједнакости која је већ пристуна”, рекао је Иван Умељић из Центра за промоцију науке.
Ужа вештачка интелигенција, на пример програми који се сами пишу и омогућавају решавање дуготрајних процеса - већ је доступна. Оно што отвара простор за дилеме и регулисање у будућности је генерална вештачка интелигенција.
„Генерална вештачка интелигенција то још немамо треба да будемо обазириви, вода ватра и струја, вода, ватра и технологија добар слуга а зао господар”, каже Бранислав Кисачанин из Института за вештачку интелигенцију.
До 2025. године, Светски економски форум процењује да би 85 милиона радних места могле да замене машине, односно вештачка инетлигенција. С друге стране, да ће требати 97 милиона људи да контролише те машине. У Србији резултати те технологије видљиви су у пилот пројектима у енергетици, здравству или јавној управи.
„Око соколово које детектују таблице ако сте добили казну - онда вам то није добар пример, радили смо пилот пројекат, рендгенски снимак, детекција већег броја болести, што омогућава лекарима кад су под већим напором да што пре добију резултате налаза, холаленс. Лекар је је један улазио у црвену зону а остали су издалека гледали. Лекари у `Драгиши Мишовић` су то користили, лекари с Малте су асистирали у тој операцији”, изјавио је Стефан Баџа, саветник у Кабинету председнице Владе.
Да смо ипак пред великим променом с пуно непознатих показује и случај на шаховском турниру у Москви, и робот који је ухватио за прст дечака који није поштовао безбедносна правила. Седмогодишњи дечак је завршио са повређеним прстом а ми смо одлучили да о ризицима те технологије одговор затражимо од ње саме - од чет-бота.
Ево одговора на пар питања која смо добили од чет-бота:
Како би представио себе?
„Ја сам ChatGPT велики језички модел који је трниран да одговара на различита питања и пружа релевантне информације. Могу вам помоћи у различитим подручјима истраживања као што су академска истраживања, едукација, разумевање различитих тема или само као виртуални саговорник за опуштајући разговор”.
Да ли би могао да представљаш опасност за човечанство у будућности?
„Као језички модел, немам стварну свест нити способност да намерно наудим људима, тако да не бих могао представљати опасност за човечанство у будућности. Међутим, као и свака нова технологија, вештачка интелигенција може представљати одређене изазове и ризике ако се не користи на етичан начин”.
Коментари