Када ћемо добити авионе који не остављају угљенични отисак

Пре осам година швајцарски авион „Солар импулс 2“, који лети искључиво на соларни погон, полетео је из Абу Дабија на пут око света без иједне капи горива. Свет је обишао у 16 етапа и поново слетео у Абу Даби 26. јула 2016. године.

То је једна од првих летелица која је по својој конструкцији и погону потпуно другачија од конвенционалних летелица, наглашава гост Јутарњег програма, Петар Војиновић.

„Попут некадањих пионира који су летели око света балоном, покушали су да то изведу, како техничко-технолошки, дакле у пројектовању саме летелице, тако и да проведу у ваздуху између 11 и 16 дана из етапа. У другој верзији ове летелице одједном“, објашњава Војиновић.

Намера конструктора ових летелица је била да се покаже да је могуће потпуно занемарити начин погона који је у историји авијације постоји од њеног настанка, а то су мотори са унутрашњим сагоревањем и млазни мотори који имају резерве снаге и могу да омогуће превоз терета и путника, али њихова мана је да емитују CO₂ и њихов погон је релативно скуп и зависи од цене нафте на тржишту.

„Ове летелице су базиране на фотоелектричним ћелијама које прикупљају сунчеве зраке и акумулирају их у батерије. Из угла конструкције, те летелице су веома лагане како би биле што ефикасније у тој једначини лебдења изнад атмосфере, на висинама од двадесетак километара, па и више, како би се избегао утицај ветрова и временских прилика у атмосфери. Они, када се издигну изнад тих висина, имају мањи отпор ваздуха, ваздух је екстремно ређи, али оне морају бити екстремно лаке“, додаје уредник сајта Танго сикс.

Њихова највећа мана је управо то што не могу да превозе било какав терет. Међутим, доказују да постоје могућности да те технологије и сама физика летења постану уобичајене.

Ово су још увек експериментални летови, а техничко-технолошки ово су ризичнији материјали и структуре намењени искључиво за ову употребу. Лете јако високо, имају неке безбедносне мере, али је ризик у тим пионирским летовима био урачунат. Направљене су и беспилотне летелице које лете изнад 20 километара које могу да остану у ваздуху, и остајале су, 15 до 20 дана без слетања.

Ове летелице без посаде, наводи Војиновић, називају и псеудосателитима. При малим брзинама могу бити нека врста стационарнијих објеката који подсећају на сателите и могу да носе репетиторе за мобилну телефонију или интернет.

„Дакле, летелице са крилом које немају посаду а имају фотоелектричне ћелије могу да се изнад једне тачке или рејона задрже данима. У појединим случајевима могу да емитују интернет, телефонију и да врше надзор“, истиче гост Јутарњег програма.

Авио-компаније још не разматрају ову проблематику, јер су свесне да батерије нису опција за комерцијалне летове најмање за још једну деценију, с обзиром на то да је њихов корисни и плаћени терет превелик за лет на батерије.

„Али су произвођачи мотора за путничке авионе адаптирали своју технологију да ти мотори користе био горива и еколошка горива која се добијају из биоматеријала“, каже на крају гостовања у Јутарњем програму, Петар Војиновић, уредник портала Танго сикс.