Вештачке интелигенције се не траба плашити, али треба бити опрезан и свестан добрих и лоших страна

Јавност је била узрујана када је амерички магазин Тајм уместо личности године 1982. одабрао машину године. На насловној страни била је скулптура човека од папира који седи испред компјутера. Наслов је био „Компјутер се усељава“.

После 40 година, на насловној страни нашег дневног листа Политика нашао се текст који је у потпуности написала вештачка интелигенција.

Пре три месеца лансиран је Chat GPT. Експерти тврде да скраћује сате претраге по интернету. Довољно је само да врло прецизно поставимо питање о ономе што нас занима. Занималао нас је шта зна о Београдској хроници.

„Београдска хроника је телевизијска емисија која се емитује на РТС-у, а која се бави актуелним дешавањима у граду Београду и Србији.

Емисија прати најважније вести из политике, привреде, културе, спорта и других области, са посебним освртом на догађаје који се дешавају у главном граду.

У емисији се обраћа пажња и на регионалне вести, као и на проблеме и иницијативе грађана. Емисија је позната по својој дугогодишњој традицији и утицају на јавно мњење у Београду и Србији. Многи грађани прате емисију редовно како би се информисали о актуелностима у својој земљи и граду.“

Ипак, стручњаци нису фасцинирани.

„Признајем пробао сам првих дана Chat GPT. Имао сам осећај да причам са добро информисаним дететом од девет, десет година“, каже Денис Аличић, инжењер за вештачку интелигенцију.

Права узбуна у јавности десила се и пре неколико дана, када је новинар Њујорк тајмса разговарао са Сиднеј, „Мајкрософтовом“ верзијом чет бота. Сазнао је да би она волела да буде људско биће због моћи и контроле.

„Оно што сад видимо кроз Chat GPT је једна огромна база која има велику количину података. У суштини алгоритми или низови функционишу тако што покушавају на основу текстова које имају да претпоставе шта би требала да буде следећа реч у низу и тако долазимо до одговора који нам даје. Препознаје природни језик и одговара што је природније могуће“, објашњава Небојша Бјелотомић из Иницијативе „Дигитална Србија“.

Док једни страхују да ће их вештачка интелигенција заменити и економичније обављати њихов посао, други се радују напретку технологије. Иако зна који саговорници би били најбољи за прилог о вештачкој интелигенцији и зашто гледаоци верују Београдској хроници, још не може да извештава са лица места. Док смо у предности, остаје само да испитујемо њене тренутне могућности.

Др Јелена Беговић: Вештачка интелигенција није неки огроман мозак

Министарка науке и технолошког развоја, др Јелена Беговић, гостујући у Београдској хроници напомиње да када поменемо вештачку интелигенцију, вероватно се сви сетимо филмова Одисеја у свемиру и компјутера Хала, али и филма Матрикс, Терминатора, Блејдранера који су понудили зечетке идеје о вештачкој интелигенцији, мада се наука тиме бавила још почетком педесетих година, почев од Алана Туринга.

„Вештачка интелигенција је део рачунарских наука који се бави конструкцијом компјутерских система, програма, алгоритмима који би требало на неки начин да симулирају нашу интелигенцију. Постоје три нивоа развоја ВИ и ми смо као човечанство, тенутно на првом нивоу“, напомиње министарка.

Први ниво се назива уска вештачка интелигенција која се у суштини базира на томе да ми учимо компјутер, ми га хранимо подацима. Она има за циљ да решава неке проблеме које наш људски мозак, због количине података које генеришемо, не може том брзином да обради.

„Теоретски, следећи ниво у развоју вештачке интелигенције је такозвана генерална вештачка интелигенција, као што је на пример компјутер Хал из Одисеје у свемиру. Највећи стручњаци не могу са сигурношћу да кажу ни у ком смеру ће ићи ни како. Ово су само нека размишљања о томе да компјутери дођу до нивоа наше интелигенције. И теоретски, та супер вештачка интелигенција је да компјутери постану паметнији од нас и да нас превазиђу, као рецимо, у Матриксу“, додаје др Беговић.

Да ли ће нека технологија измаћи контроли зависи од човека, али када је ВИ у питању мишљења стручњака су подељена. Илон Маск је на пример постао веома опрезан у погледу даљег развоја ВИ. С друге стране, други сматрају да никада нећемо доћи до вишег нивоа. Можда ћемо доћи близу, али никада нећемо створити програм сличан људској интелигенцији, напомиње гошћа Београдске хронике.

„Не треба се плашити јер страх паралише. Треба бити опрезан, треба бити свестан могућих добрих и лоших страна и то треба пратити и правном регулативом и етичком регулативом контролисати. А то се и ради. На нивоу Европске уније се припремају закони који ће регулисати како развијате тај компјутерски програм“, наглашава министарка.

Вештачка интелигенција не размишља, она нема самосвест и нема разлога да се плашимо, посебно што смо већ сви ми на различите начине коришћењем интернета и паметних телефона на неки начин повезани са тим алгоримима.

„За 20 година сигурно образовање неће изгледати овако. Сигурно и добар део послова за које данас образујемо децу неће постојати, а постојаће неки потпуно другачији послови и тиме се доста баве напредни образовни системи“, напомиње др Јелена Беговић, министарка науке и технолошког развоја.