Нови живот за старе мобилне телефоне

Продавница у Келну фирме AfB (Arbeit für Menschen mit Behinderung)- Посао за особе с инвалидитетом) пуна је рачунара, лаптопова, монитора и мобилних телефона познатих произвођача. Баш као и у некој „правој" продавници електронских уређаја. Али, постоји битна разлика: цене су „сумњиво" ниске, јер на полицама нема најновијих модела. Наиме, све то су половни уређаји.

Та фирма је овлашћени "Refurbished"  - то је помодни израз за пружање шансе нешто старијим уређајима за нови живот. Свим уређајима се проверава техничка исправност, чисте се, пажљиво се бришу подаци претходних корисника, по потреби се промени неки део који се троши коришћењем и тек такав, „као нов", уређај се нуди на продају. И то са гаранцијом.

Зарада тој фирми с више од 600 сарадника, и то већином људи с неким обликом инвалидитета, у ствари и није на првом месту. Део зараде чак одлази хуманитарним организацијама. Ипак, то је посао који се исплати.

За петнаестак година постојања предузећа, тржиште је све више расло. Има и фирми које послују сасвим комерцијално, као што су "Swapie" или "Clevertronic", јер има много добрих аргумената за одлуку да се купи полован уређај.

Зашто да плаћам за оно што ми не треба?

Данијел Бихле из те келнске фирме нам објашњава: као прво, ту је одрживост која је већ одавно постала тренд. А ако неко чак и хоће најновији модел, са свим овим проблемима с ланцем снабдевања можда ни не може да га добије. С друге стране, управо у време пандемије порасла је потреба за електронским уређајима због рада код куће. Наравно да је ту и питање цене у време кад ионако све поскупљује.

„За многе муштерије су нови уређаји не само предимензионирани - они нису спремни да плате за превише опција које им уопште не требају", каже Бихле.

Произвођачи таквих уређаја имају своју пословну логику: све брже тржишту представљају нове моделе, иако технологија уопште не прати ту брзину. Већ одавно нема неких суштинских разлика између „старих" и „нових", као што је то било пре двадесетак година кад је и екран у боји био новина. Углавном се ради о детаљима и могућностима које многима у ствари - уопште нису потребне.

Колико заиста вреди мој телефон?

Ипак, и фирме за обнову уређаја знају шта се тражи и шта може да се прода: ако је уређај већ у продавници био јефтин, полован је готово безвредан - из читавог низа разлога. Генерално се исплати бавити се само уређајима старима највише три, четири година, јер су у старијим и јефтинијим моделима и капацитети рачунара превише ограничени за данашње апликације. Ту је и питање подршке произвођача: да ли још нуди надоградњу програма и има ли делова. Оштећен екран или истрошена батерија врло често се уопште не исплате за поправку.

Познато име произвођача такође је аргумент - споменута фирма  Swapie на интернету нуди само производе "Епла".

Али у AfB (Arbeit für Menschen mit Behinderung)  кажу да успевају да продају око две трећине уређаја који им дођу. Остали се растурају и рециклирају. Исплативост читавог посла зависи и од очекивања претходних власника колико је њихов уређај вредан.

„Неки имају осећај да им се нуди сувише мало само да би неко ту зарадио новац", каже Нејц Јакопин из фирме за саветовање у технологији „A. D. Little".

Није лако прихватити чињеницу да вредност неког најновијег и скупог модела уређаја доста брзо и прилично много уме да падне.

Ипак, и тим власницима иде на руку то што тржиште половних уређаја расте. То значи и да вредност спорије пада, а тако се онда донекле и исплати да се купи неки врхунски модел. Тржиште је већ толико велико да се и неке фирме које се баве обнављањем, сада специјализују само за одређене сегменте тржишта. То могу чак и да буду електронски уређаји који су били у лизингу, дакле где су власници још увек фирме .