Да ли је могуће заменити литијум-јонске батерије

Упркос томе што је масовна примена литијум-јонских батерија довела до одличних перфоманси преносивих уређаја, коришћење ових батерија са собом носи бројне изазове, због чега научници широм света, између осталог и у Србији, раде на њиховој замени.

Изазов за научнике је јасан: треба развити батерије од материјала који су доступнији, безбеднији за употребу и имају мањи утицај на животну средину.

„Пре свега ради се на бетеријама које су у чврстом стању, односно имају чврсте електролите. Рецимо, Тојота и Мерцедес раде на развоју таквих батерија. Осим тога, ради се и на развоју неких других јона у употреби у батеријама. Па тако натријум-јонске батерије такође бивају препознате у овој области као потенцијлане које би могле да замене литијумске“, каже доц. др Маја Милојевић Ракић са Факултета за физичку хемију.

За развој такве технологије потребне су године истраживања и тестирања.

Стручњаци из наше земље сагласни су да је прелазак на нове системе за складиштење енергије неминован, пре свега због штетног утицаја ископавања литијума по животну средину, али да у скоријој будучности литијум-јонске батерије остају доманинтне.

„Ја увек кажем, будућност је дефинитивно електрична. Видећемо многе медијуме да прелазе на струју. Требаће нам много више струје, самим тим требаће нам начин да складиштимо ту енергију. Тренутно најбољи мобилни систем је литијум-јонска батерија, биће и других“, наводи Немања Микаћ из „Елевен Ес“.

„Што се тиче преносивих уређаја свакако литијум-јонске батерије, а што се тиче индустрије, ја бих пре ту виделе горивне ћелије као нешто што ће бити будућност“, истиче проф. др Ивана Стојковић са Факултета за физичку хемију.

Развој нових генерација батерија и њихово повезивање у блокове могло би омогућити и ефикасније складиштење соларне енергије током лета, па бисмо зимске месеце и грејну сезону у будућности могли да дочекујемо безбрижније.