Београд, кроз објектив „самсунга С22 ултра”

Последњи „самсунгов” телефон који сам имао био је, сада већ древни С6, који је, бар за то време, правио одличне фотографије. Онда ми је шака допао „С22 ултра". Као отприлике да из „голфа двојке" уђете у „масерати кватропорте".

Прва камера коју сам икада имао на мобилном телефону није правила богзна какве фотографије. Чак ни у блештавим Камелотима неона попут Њујорка. Уколико би ноћу прошао аутомобил са укљученим фаровима и мало среће, могли сте да добијете какав уметнички приказ, али употребљиву слику тешко. Истина, мало је помогло када сам са објектива скинуо заштитну фолију.

Од тада, прошло је петнаестак година и у извесној сам се мери извештио у фотографисању, понајвише саветима истинских фотографа, попут – мораш да приђеш толико близу да се виде беоњаче и зуби, или како је то објашњавао мој друг Суки: брате, сликај много пута и нека ће већ испасти добра.

И тако, узео сам кутију, отворио је јако пажљиво и извадио телефон, чврсто одлучан да не испробам ниједну другу функцију осим камере. Уз телефон добијете и парче кабла, што у извесној мери представља разочарање, јер очекујете бар цео пуњач, нове савршене бежичне слушалице, статив, микрофон и фенси заштитну маску.

Ништа од тога.

Али разочарање недостатком додатне опреме одмах попусти под цунамијем мегапиксела. Нови „самсунг" их има 108, што вас одмах врати двадесетак година уназад и подсети осећаја нескривеног дивљења дигиталном фото-апарату који је имао једва више од једног. Са пет мегапиксела био сам уверен да могу да направим фотографије за билборд, док сам са 20 већ рачунао на озбиљну награду, рецимо World Press Photo Award.

Да не давим. Чим сам изашао из канцеларије наишао сам на ђубретаре. Светло и наранџаста боја увек су одличан тест за камере на телефонима. Без икаквог претходног упознавања са функцијама, које су се од модела С6 драматично промениле, окинуо сам неколико фотографија, од којих ми се бар једна заиста допала. Сасвим добра за објављивање.

Одмах затим испробао сам своју омиљену, али не претерано корисну функцију „успорени снимак". Ноћ није претерани савезник овим снимцима, али се нови „самсунг" показао одлично. На местима где готово и нема уличне расвете, камера додатно, али само за нијансу, пригуши светло. Постоји и додатна опција „суперуспорени снимак", који људе или аутомобиле додатно успорава. У стварном животу, ова могућност неће донети претерану корист, али чињеница да је имате ствара добар осећај.

Авај, већ наредног јутра покварио ми се интернет, па сам на мајсторима, уживо, испробао могућности оптичког фокуса, који ствари увећавају десет пута и дигиталног, који вам омогућава увећање од чак стотину пута. Суштински, ова функција вам омогућава да проверите шта конкретно раде људи који су се попели на бандеру, иако их голим оком једва и видите. Или да откријете да на тераси коју сте сасвим случајно усликали, госпођа шири веш, те да у кабини на бар 500 метра удаљеној дизалици, нема ама баш никога. Слике које добијете на овај начин нису претерано доброг квалитета и да би уопште усликали оно што желите, морате да нађете добар ослонац. Рецимо да се наклатите на бандеру. Ипак, сазнате ствари које вам претходно нису падале на памет.

Графити су, такође, увек добра проба за камере на телефонима. Или ја просто волим да их сликам. Нисам сигуран. Маса пиксела на „самсунгу" одлично хвата све детаље, па слике могу да испадну одличне чак и уколико кликћете у ходу, или без претходног кадрирања и намештања фокуса, што представља одличну могућност за, рецимо, новинаре.

Камера се одлично понаша приликом сликања кадрова у којима је светло различитог интензитета, па уместо сјајних флека, који су ми годинама сметале, добијете истински чисту фотографију.

Идући даље градом, можете да усликате просјаке, официра, човека који мери притисак у парку, полицајце, демонстранте и неколико половина жена, које је неко тако оставио на улици надајући се да ће продати фармерке.

На располагању је и „лајв" функција, коју сам још ономад имао на једном од старијих модела „ајфона". На новом „самсунгу" ради сасвим пристојно, али унапред уграђени алат за обраду фотографија не дозвољава да се том формом претерано играте.

Истовремено, на располагању имате „про" опцију за снимање видео-материјала, који је једнако добар као и рецимо Filmic pro – апликација за снимање, коју сте на „андроидима" морали одвојено да плаћате. „Самсунг" вам, дакле, бесплатно омогућава да сами регулишете ниво звука и зумирате део снимка који желите. И то све у 8к резолуцији, што је много више него што сте икада имали и знатно више него што вам заиста треба. Али је, свеједно, јако забавно.

Добијете и алат за обраду снимака необично налик на IMovie који ми се страшно допадао на „ајфонима", што због једноставности, што због могућности да снимак неког догађаја из разних углова за час измонтирате и поставите на интернет.

Идући тако градом, можете да сликате најпрљавији „мерцедес" који сте икада видели, човека-фотељу, уличне продавце цвећа и господина који зјака у излог радње. И продавачицу, која се залуд нада ће да на крају баладе ипак ући у радњу.

„Самсунг С22 ултра", ако ни због чега другог а онда само због камере, заслужује тај „ултра” у имену.