Србија је у врху по броју компанија које развијају производе базиране на блокчејн технологији

Напредак у области блокчејн технологије и вештачке интелигенције представља највеће достигнуће у процесу дигиталне транзиције. Отворено и децентрализовано тржиште шанса су и за домаће ИТ стручњаке.

У односу на број становника, Србија је једна од водећих земаља по броју компанија, тимова и појединаца који развијају нове производе базиране на блокчејн технологији.

„Блокчејн као такав је дистрибуирана база података какве имамо на неки начин последњих педесет година. У том смислу, блокчејн није донео иновацију у својој основној технологији, али применом криптографије на иновативне начине омогућио је да те дистрибуиране базе података и fold tolerance системе пребацимо на глобалну мрежу као што је интернет”, објашњава Иван Бјелајац, блокчејн програмер.

Београдски блокчејн стартап „Тендерли” који су 2018. покренули четворица пријатеља, израстао је у водећу светску платформу за блокчејн програмере, која олакшава прављење иновативних веб-производа.

„Кад неко користи блокчејн, да би био ефикасан, потребни су му алати да би свој посао добро радио. Као што графички дизајенри користе Фотошоп и Илустратор, тако ‘Тендерли’ помаже блокчејн програмерима да буду ефикасни. Најједноставније речено – кад људи копају, ми додајемо лопате”, каже Богдан Хабић из стартапа „Тендерли”.

„Дигитална” машина коју су развили, дневно обради више од 25 милиона трансакција за најпознатије светске блокчејн платформе.

„Занимљиво нам је било да кад смо хтели да интегришемо криптоуплате, у Србији је то било изводљиво од тренутка кад смо хтели. Тако да смо доста испред многих земаља на планети што се тиче законских регулатива”, додаје Хабић.

Аутоматизација, унапређење протока, размена, оптимизација и заштита информација – само су неке од области у којима блокчејн технологија проналази своју примену. Организација Стартап Џином (Startup Genome) сврстала је Србију у топ пет светских екосистема по броју перспективних блокчејн програмера.