Пола века индустрије видео-игара

Ако се узме у обзир да чак једна трећина светске популације игра видео-игре, онда су оне веома озбиљан феномен, у чијој је основи исконска потреба за игром. То је начин коришћчења слободног времена који нас чини срећним.

„Изгледа да је у овом свету у коме је посао одвојен од резултата, и свако ради само мали сегмент нечега и нико заправо нема задовољство постигнутог циља. А игре су управо направљене тако да ви имате циљеве које остварујете, и онда имате сталну сатисфакцију током играња“, сматра антрополошкиња Љиљана Гавриловић.

Још у античкој Грчкој правиле су се аутоматизоване справе. Корени играња технологијом досежу до средњег века и аутоматона. Историја видео-игара повезана је са развојем рачунара и технологије.

„Пре педесетих година, многи информатичари, научници, компјутерски научници, покушавали су да управо кроз прављење игара, али тада познатих игара, као што су шах, игра ним, даме, икс-окс, на пример – некако тестирају вештачку интелигенцију рачунара“, напомиње проф. др Манојло Маравић, аутор књиге Тотална историја видео-игара.

Тада прескупи и претешки рачинари нису били лако доступни чак ни свим научницима.

Пола века индустрије видео-игара

„Кључна је 1962. година и игра Спејс вор коју су креирали хакери са МИТ Универзитета и цела та клима која се око њих формирала. Дакле, млади људи који су желели да користе рачунаре на све оне могуће начине које су им професори забрањивали да их користе“, додаје професор Маравић.

У складу са хакерском етиком дељења, остављена је опција да се та видео-игра надограђује. Следећи кључни моменат је 1972. година.

„Тачно је 50 година од настанка индустрије видео-игара, а то је година када је изашла Одисеја конструктора Ралфа Вера, коју је издао 'Магнавокс'. Прва кућна конзола. Те године је изашао и Понг, а Тар је формиран“, објашњава аутор књиге Тотална историја видео-игара.

Развој микропроцесора и јефтинији чипови омогућили су и појаву персоналних рачунара. А звук учитавања игрица обележио је крај осамдесетих и почетак деведестих. „Спектрум“ и „комодор“ били су најпожељнији уређаји тог доба, све до појаве интернета.

„Што се тиче данашње ситуације, видео-игре се све више играју онлајн. Кључни моменат је и смартфон, односно андроид или ајфон који су, заправо, мали рачунари на којима могу да се играју игре било где, било када, било ко“, напомиње проф. др Манојло Маравић.

Да ли је штетно играње видео-игара

У данашње време, најчешће они који их не играју, за видео-игре кажу да су нездраве, опасне и деструктивне. Појавиле су се и бројне студије које говоре о томе да дигитално играње подстиче депресију, анксиозност и агресију.

„То са агресијом је једна прича коју је амерички Савез психолога почео да гура још деведесетих година и били су прилично агресивни у томе, тако да је то онда ушло у медије и кренула је морална паника, као што креће морална паника око свих нових ствари“, истиче Љиљана Гавриловић.

Кључ је у балансу, и од њега зависи да ли ће се нешто употребити или злоупотребити.

„Ако видео-игре могу да се искористе за обуку пилота у неким симулацијама, зашто не могу да се искористе и за превазилажење депресије, или неких других социјалних проблема“, пита се Стефан Алидини, докторанд на Филолошком факултету.

„Нисам сигурна да су зависни од видео-игара, пре бих рекла да имају веома много проблема овде које не могу да реше на други начин него да се измакну, да побегну у неки свет који им више прија“, наводи антрополошкиња.

Позитивне стране

Најновије студије говоре о томе да умерено играње видео-игара подстиче креативност, развија периферни вид и побољшава памћење. Разлози због којих неко своје слободно време проводи у дигиталном свету су лични.

„Главни мотив ми је дружење са мојим добрим пријатељима“, каже професор.

„Зато што су ми помогле да превазиђем неке јако захтевне периоде у мом животу“, тврди антрополошкиња.

„Зато што имају до дан-данас један од најзинимљивијих наратива у видео-играма“, додаје Алидини.

Играјмо се онолико колико нам прија!