петак, 27.05.2022, 10:00 -> 10:03
Извор: РТС
Аутор: Драган Стојев
Роботи замењују 20 милиона радника у наредној деценији, каква нас будућност чека
У наредној деценији, роботи ће заменити 20 милиона радника. Захваљујући четвртој индустријској револуцији, паметне машине производиће паметне производе, а следећа велика промена ће се десити у саобраћају са возилима без возача.
Дигитализована производња и четврта индустријска револуција заживеле су 2011. године у Немачкој. Повезују аутоматизовану производњу са ИТ технологијом. Наша земља их примењује и у теорији и у пракси.
После пандемије експерти из региона, али и света, поново у Београду размењују искуства о технолошкој будућности.
Марек Галински са Техничког универзитета у Братислави каже да су у Словачкој развили аутоматизовани концепт саобраћаја који нема никаквих препрека за примену.
„Није потребно градити нове ауто-путеве, већ само повезати апликације у возилима са сензорима на путу. Не видим разлога да у наредној деценији буде реалност саобраћаја без возача. Концепт чека инвеститоре“, објашњава Галински.
Први робот који је произведен у Србији Лола 50, пре скоро четрдесет година, представљао је почетак дигитализације наше индустрије.
Да је задржан континуитет, говори и податак да је прошле недеље на Машински факултет у Београд дошло 20 студената из Француске, како би се обучавали управо из 4.0 технологије.
Каква је ситуација у Србији
Ситуација у свету, ипак, поремећена је посебно у производњи микрочипова. Покидани репроланци у свету успоравају производњу.
Када је реч о Србији, она предњачи у дигитализацији у односу на регион, а има и операциони програм. Десетине домаћих приватних компанија увелико примењују најмодернију технологију.
Видосав Мајсторовић, професор Машинског факултета у Београду каже да је идеја да се у оквиру концепта индустријске дигитализације, развијају и нове генерације производа.
„Они ће имати високу додату вредност у својој цени. На тај начин подићи ће наш бруто домаћи производ“, објашњава Мајсторовић.
Данас, 39 индустријски најразвијенијих земаља има своје стратегије. Не постоји јединствен приступ већ свака земља понаособ, па и Србија, дефинишу своје националне приоритете у тој области.
Када је реч о опреми, на Машинском факултету у Београду су најмодернији 3Д штампачи и домаћи роботи последње генерације.
Коментари