Интернет безбедност - изазов који је константно у центру пажње

У време ковида показало се да је интернет безбедност у центру пажње светске и домаће јавности и да се њоме треба бавити константно.

„Постоје опасности на интернету, за неке ствари су корисници били и сами укључени, као што је куповина лажних сертификата, али било је и других ствари које корисници нису свесно радили, као што су лажне вести по питању вакцина и сличне ствари", каже Дејан Ђукић, директор Регистра националног интернет домена - РНИДС.

Заштита приватних података веома је важна, па је компанија „Амазон" забранила колачиће треће стране који долазе са реклама других сајтова, а то ће урадити и „Гугл" до краја следеће године.

У Европској унији и Србији постоје закони о заштити података личности, имају их велика тржишта као што су Кина и Бразил, а ту идеју полако прихвата и Америка.

„Пре свега се кренуло од Калифорније где је и седиште тих великих технолошких компанија и очекује се да ће се то глобално и ширити управо да би корисници интернета могли да се осећају безбедно и да би конзумирали садржај који очекују", рекла је Сања Лалевић из „Мета лид-а Србија“.

Савети стручњака за успешнији рад ИТ компанија јесу да старт-апови треба да се окрену иностранству и више раде софтвере за сервис решења.

Сматрају да држава може да помогне преко фондова за финансирање старт-апова као што је то урадила Пољска дајући новац за то приватним фондовима.

„Поверава тај задатак професионалцима и одлуку какав старт-ап треба инвестирати, а са друге стране она додаје вредност новца који дају ти приватни старт-апови. Она додаје једнаку вредност како би унапредила брзину тих Пољских стартапова и можда им омогућила да изађу на нека тржишта која су мало већа", каже Јован Протић, директор „Онет-а" Пољска и члан УО "Ringier Axel Springer group".

На тај начин Пољска је омогућила настанак шест тзв. једнорога - компанија које тржишно вреде милијарду долара.

Слоган овогодишњег ДИДС-а - Нови приоритети, подразумева и да држава формира специјализовану агенцију за анализирање страних тржишта, која би испитала шта недостаје Европи или Америци, јер су та истраживања скупа за мале старт-ап компаније.