Дронови, од играчке до оружја – шта кажу прописи у Србији

У свету се одавно користе као оружје, а у неким градовима доносе кафу и пице. Било да хоћете да се играте њима или да правите неке лепе фотографије, за снимање дроном вам је у Србији потребна дозвола Министартсва одбране.

Различитих су величина. Тешки од неколико грама до стотину килограма са опремом. Лете и до 500 метара у висину, па могу да сниме пределе неприступачне човеку. Дронови, изум новије технологије, кривци су за невероватне снимке у филмовима, спотовима, рекламама, а користе их и у привреди, геодезији, науци.

„Ово је професионална летелица за геодеске потребе и специфична је због овог додатка који врши корекцију позиције у реалном времену, а може и накнадном обрадом. Ту је сензор, камера, пропелери“, каже Срђан Стаменковић, инжењер геодезије.

Дронови се користе како би се сачувале успомене са породичних славља, али и у спорту.

„Овакве летелице се користе за трке. Оне се праве ручно, њих је могуће направити за 15-ак дана и коштају око 500 евра. Брзина ове летелице је 150 километара на час“, наводи Сима Марковић из Националног кластера беспилотних летелица.

Таква летелица није играчка. Из безбедносних разлога морате добити дозволу за летење у Директорату цивилног ваздухопловства Србије, а за снимање из Министарства одбране. У последње три године продато је скоро 7.000 летелица, а регистровано око 500.

„Када не летите близу аеродрома, када летите на висинама мањим од 100 метара, када се придржавате правила која су прописана Правилником – то је отприлике гаранција да их користите на безбедан начин“, објашњава инспектор за управљање ваздушним саобраћајем Бојан Цветичанин.

Правила су правила, не да би кичму савила, већ да авион не би остао без крила. Тако бар песма каже, ако јој се може веровати.