Захваљујући новим фонтовима чешће користимо ћирилицу на компјутерима и мобилним телефонима

Једно од фонетски најсавршенијих писама на свету, а по мишљењу дизајнера, и једно од најлепших, ћирилица као део нашег идентитета имала је различите фазе у начину на који је коришћена, како је писмо изгледало, што је утицало и на то када и колико смо је у свакодневној писаној комуникацији користили.

„Имали смо један период деведесетих година када је она, нажалост, била искоришћена за одређени пропагандни домен и самим тим је коришћена у неком лошијем облику. Нека врста интерпретације Мирослављевог јеванђеља, али на један, благо речено, примитиван и непрофесионалан начин у смислу дизајна и типографије“, сматра графички дизајнер Славимир Стојановић.

Након тога, пред графичким дизајнерима је био велики изазов – отргнути се од оваквог доживљаја ћирилице и почети је сагледавати као национално благо. Квалитетни фонтови доприносе да је данас чешће користимо на компјутерима и мобилним телефонима.

Фондација РНИДС у сарадњи са „Типометром“ представила је још једно писмо српске ћирилице посебно дизајнирано за екране.

„Углавном је проблем код већине фонтова што имају само руску ћирилицу и овде смо ми подесили да је на тим основним кодним местима српска ћирилица да бисмо могли својим корисницима лакше то да приближимо“, наводи Петар Василић, аутор новог фонта.

Естетика и наслеђе које ћирилица носи инспиративна је бројним ликовним уметницима. Славимиру Стојановићу од почетка каријере.

„То наслеђе које се после прелило у деконструктивизам и дадаизам је оно где ја и дан данас црпим. Дакле, зенитизам, Љубомир Мицић, оно што се у овом региону дешавало двадесетих година 20. века и даље је потентно и врло витално, а ту ћирилица заузима јако значајан егзотичан и културолошки део“, додаје Стојановић.

Заступљености ћирилице у свакодневном животу доприноси и број регистрованих ћириличних домена на интернету. Данас их је око две и по хиљаде.