Робот који чита мисли тестиран на људима

Кинески научници направили су носивог робота који наводно може да чита људске мисли праћењем можданих таласа и мишићне активности. Програмери тврде да је машина била у стању да „препозна људску намеру“ са тачношћу од 96 одсто.

Тестирајући уређај на фабричким радницима, истраживачи из Центра за иновације кинеског Универзитета у Јичангу очигледно су открили да волонтери који су радили на покретној траци не морају да издају вербалне команде или изводе гестове када је требало да узму други алат или компоненту производа.

Програмери су приметили да је робот реаговао „скоро тренутно“, и тражени објекат постављао на радну површину, преноси Раша тудеј писање Саут чајна морнинг поста. Лист је додао да је тим објавио своје налазе у домаћем специјализованом часопису. Истраживачи нису били доступни за додатне коментаре.

Овакви „колаборативни роботи“, или „коботи“, потенцијално би могли да убрзају производњу на монтажној линији, тврди се у студији кинеских истраживача. Додаје се да је њихова примена у пракси још увек немогућа, јер је „њихова способност да препознају људске намере често нетачна и неуједначена“.

Да би се превазишло ово ограничење, објаснио је водећи научник пројекта Донг Јуанфа, робот је прошао кроз „стотину сати обуке“ од стране осам волонтера. Радници на монтажној траци су опремљени машином која комбинује неинвазивни детектор можданих таласа и сензоре руку.

Док је део који је био причвршћен за главу очигледно добро тумачио намере добровољаца са отприлике 70 одсто прецизности, сигнал из мозга је био слаб. Наводно, радници су морали да буду „јако концентрисани“ како би робот добио „јасну поруку“. Али већина волонтера је током времена, обављајући монотоне фабричке задатке, често била превише ометена другим мислима, навели су истраживачи.

Електрични сигнали из мишића прикупљени сензорима руку су били „стабилнији“, али и они су изгубили снагу како су се радници све више умарали. Међутим, програмери су тврдили да комбинација сигнала мозга и мишића може помоћи роботу да предвиди следећи потез са „прецизношћу без преседана“.

Међутим, како је наведено, још увек није сигурно да ли би се слични резултати – добијени у лабораторијским условима – могли поновити у фабрици. Иако сензори могу да буду постављени унутар радничких шлемова и униформи, истраживачи страхују да би зној и неправилни покрети могли да утичу на квалитет сигнала.

Друго решење, напоменули су истраживачи, би било да се у робота унесу подаци о покретима и визуелним сензацијама.