И Џон Траволта је морао да купи један – „галеб“ је први пут полетео пре шест деценија

После пола века, Миле Нижић, један од првих пилота који је летео „галебом“, поново је био у истом авиону.

„Мени је то тешко описати, емоције су биле заиста велике. Мислим да ће ми овај лет остати у сећању много више него мој први лет у животу, остаје са мном до краја живота“, рекао је Миле Нижић, пилот и некадашњи инструктор за обуку пилота.

„Био сам наставник, и у периоду 1965, када се одлучило да се 'галеб' уведе у школу, команда је одредила четворицу нас пилота, Глишић Младенка, Радишић Мирослава, Шендер Франца и моју маленкост, да одемо као први пилоти у опитни центар у Батајници, да извршимо преобуку на 'галебу Г-2'. Од тада почиње моја љубав, значи 21. 9. 1965. године", додао је Нижић.

Каже да је у то време „галеб“ за све са Ваздухопловне академије у Задру значио огромну револуцију, а да је њему лично, прва импресија, када је сео у нови авион била – тишина.

Сматра да је „галеб“ непревазиђена летелица, нарочито за ученике пилоте јер, како каже, „прашта пуно грешака“.

У Југославији је произведено укупно 259 авиона „галеб“ у фабрици „Соко“ у Мостару. Од тога – 132 за Југословенску народну армију.

„Американци су преговарали о следећем моделу 'галеб Г4', а остатак авиона је извезен у Либију и Замбију, тако да су се њихови питомци школовали на њима, а авион 'галеб' се задржао чак доскоро у либијском ратном ваздухопловству и био у летном стању", испричао је Владимир Трифуновић из удружења летача „Галеб“, које се бави и растаурацијом старих ваздухоплова.

„То је изузетно комплексан посао, без одговарајућих људи који познају технологију, људи који то воле, и који се заиста несебично дају, све то је немогуће извести“, каже Трифуновић.

Ускоро ће полетети још два „галеба“

Обучавао је Миле Нижић и пилоте који су долазили из иностранства, а највише их је било, каже, из Либије.

На аеродрому „Ечка“, осим поновних летова „галебом“, организован је и скуп посвећен шездесетогодишњици његовог првог лета. Музеј ваздухопловства је организовао изложбу и могао је да се види прототип „галеба“.

Данас, каже Трифуновић, код нас је очувано шест-седам оваквих авиона, а у летном стању је само један. Додаје да се ради на томе да још два „галеба“ опет могу да полете.

„'Галеба' има и у Америци, Индонезији, чини ми се у Словенији један, има их доста, доста су љубитељи олдтајмера то покуповали, чули су да је добар, и тако, то се проширило по целом свету“, објаснио је Нижић, а Трифуновић додаје да је и Џон Траволта имао један авион „галеб“.

Нижић, пилот и инструктор летења у пензији, поновни лет „галебом“ је посветио колегама.

„Посебно га посвећујем колегама прве акро-групе. То су Младенко Глишић, који је погинуо са 'Јатовим' 'боингом 727' на Кипру, Франц Шендер, који је био опитни пилот, погинуо је са 'мигом 21' у Батајници, и Хауптман Виктор", рекао је Нижић, и додао да се за поновни лет „галебом“ захваљује, између осталих, организаторима Милану Мицевском, заљубљенику у ваздухопловну историју и организаторима, Аероклубу Зрењанин, и пилоту са којим је направио поновљени лет – Драгану Злокасу.