Коме су потребни касири и продавци кад имате вештачку интелигенцију

„Таканава Гејтвеј“, отворена у марту ове године, најновија је станица на прометној железничкој линији Јаманоте која, налик кругу двојке у Београду, у облику петље захвата строги центар Токија.

Станична зграда сада је једна врста туристичког одредишта, јер путници ту силазе и кад немају неког одређеног посла, из радозналости, да би искусили једну од првих аутоматизованих самопослуга у земљи – продавницу опремљену системом вештачке интелигенције који је присуство продаваца учинио сувишним.

Унутар беспосадне радње

У релативно скученој, али добро уређеној и чистој самопослузи изложено је око 600 производа као што су сендвичи, слаткиши и напици.

Самопослуга „Тач ту го“ отворена је у другој половини марта, када је у Јапану, након две недеље уздржавања од већих скупова дошло до опуштања становништва, што је потом резултирало растом броја заражених и оболелих и проглашењем ванредног стања у априлу.

Тако се тај продајни објект нашао у средишту пажње не само због примењених технологија, већ и очекивања да би могао да послужи за стицање важних искустава за даљу аутоматизацију самопослуга, која би потом допринела сигурнијој куповини умањивањем ризика од контакта с људима.

Карактеристика продавнице „Тач ту го“, истичу њени дизајнери из истоимене ИТ компаније, је то да не захтева скоро никакав напор од својих муштерија.

Наиме, производе које су одабрали потрошачи могу да ставе директно у своју кесу без претходног скенирања – камере инсталиране на плафону, сензори с инфрацрвеним зрацима на полицама, као и осетљиви уређаји који региструју промену тежине предмета који леже на рафовима, пружају податке који се усмеравају у процесорску јединицу и тамо обрађују. Тако вештачка интелигенција извлачи закључак о томе ко је шта пазарио и колико треба да плати.

Муштерије погледом на екран компјутера који је постављен на месту на којем се обично налази пулт са касама проверавају садржај куповине и једноставним притиском на тач панел потврђују да су сензори исправно регистровали производе које су одабрали. Плаћају електронски, тако што просто прислоне (иначе, лако доступне) картице са ИЦ чипом уз читач који је интегрисан у компјутер.

Елиминисањем баратања готовином и скенирања производа драстично се смањује број операција на каси и време које купац проводи у објекту, чиме се омогућује већи проток муштерија и повећање прихода.

Решење за проблем недостатка радне снаге

Представници компаније „Тач ту го“ изјавили су јапанским медијима да је та продавница једна врста изложбене собе која ће омогућити потенцијалним клијентима, као што су продавци на мало и власници ресторана, да се увере у могућности вештачке интелигенције када су у питању рационализација пословања и решавање проблема недостатка радне снаге.

Нарочито се очекује да ће сензори и аутомати послужити као лек за бољке као што су несташица људства у малим срединама у унутрашњости, где је изражен проблем депопулације и старења становништва, или недостатак особља вољног да ради у самопослугама током ноћи.

Наравно, у овим сценаријима обавезно је успостављање кол-центра који би служио као подршка муштеријама у случају да су наишли на неки технички проблем при куповини.

У Јапану због ниског наталитета и продужења животног века већ деценијама пада удео млађих генерација у укупној популацији, па је сада већ 29 процената становништва те земље старије од 65 година, односно, спада у категорију пензионера. Зато је проблем недостатка радне снаге последњих година постао горуће питање у Земљи излазећег сунца.

Њиме се озбиљно бави и влада која настоји да кроз улагања у нове технологије и промене закона у вези рада и пензионисања охрабри жене и старе да се у већој мери укључе у тржиште рада.

У по величини сличним самопослугама широм Јапана обично раде по три радника, а систем вештачке интелигенције који нуди компанија „Тач ту го“ може да одмени два који служе на каси, што је више него осетан ефекат када је у питању смањење потребе за радном снагом.

Тешкоће које прате увођење аутоматизације у продајне објекте

Његова економска исплативост посебно лежи у томе што нису потребна већа почетна улагања, будући да се потребни сензори и други уређаји дограђују на већ постојеће полице и касе. Компанија, међутим, наплаћује око 6.400 евра месечно за услугу изнајмљивања камера, сензора и компјутера, те њихово одржавање.

Са обзиром на то да су велика већина радника у самопослугама у Јапану привремено запослени студенти и домаћице који раде за ниску надницу и, зависно од броја сати, обично немају право да остваре здравствену заштиту и уплаћују себи за пензију кроз фирму која их упошљава, трошкови за радну снагу, по правилу, нису високи.

Зато је, ако се жели даље ширење технологије за аутоматизацију, врло је битно да она буде остварена уз минимално коришћење скупе опреме.

У време када је почињала прве експерименте у реалним условима у 2018, компанија „Тач ту го" је користила чак 100 камера у својој опитној радњи у токијском кварту Акабане. Тај број је у самопослузи у станици „Таканава Гејтвеј“ преполовљен, а конструктори желе да га даље умање на само 25.

Такође, систем за распознавање лица за сада омогућује да у радњи у истом тренутку пазари до десет особа, што значи да када су гужве један број муштерија може бити присиљен да чека на улазу. Зато „Тач ту го“ жели да унапреди систем тако да он може да изађе на крај са више купаца.

Вероватно највећи изазов је, међутим, чињеница да систем отказује када једна особа преда предмете другој, а дешава се и да када купац брзо покупи много производа са полица систем не успе да региструје неке од њих. Због тога, муштерија, ипак, понекад мора да сам на каси скенира бар-код производа које „паметни“ систем није препознао.

У вези с тим, намеће се и питање како се носити с покушајима крађе? У аутоматизованој самопослузи у Таканави и сада, више од шест месеци од отварања, један радник стоји на излазу као припомоћ у случају да купци из неког разлога не успеју да се снађу са тач панелом или искусе проблем неслагања између броја артикала који су узели и које је систем регистровао.

Људско присуство несумњиво делује и као препрека за евентуално поткрадање – без такве страже, чини се, крадљивац би могао лако да нестане из радње.

Ипак, треба имати на уму да је она опремљена с мноштвом камера и сензора, као и то да се налази унутар железничке станице, која је сама по себи ограђени простор са великим видео надзором.

Фирма „Тач ту го“ има финансијску подршку моћне железничке компаније „Џапан ист реjлвеј“ која је заинтересована за то да у својим бројним станицама развије мрежу паметних, економски исплативих самопослуга, па је за очекивати да њене аутоматизоване радње прво заживе у добро контролисаном станичном простору.

Шта доноси будућност?

Епидемија коронавируса за инжењере из области вештачке интелигенције и њихове финансијере је једна врста неочекиваног дара са неба јер она несумњиво усмерава пажњу медија и јавности на аутоматизацију самопослуга, увођење робота у продајне објекте, па и иновације попут оне на којој ради јапанска компанија „Дајдо дринко“, која је због проблема преноса корона вируса конструисала необични аутомат на којем се пића бирају притиском стопала на одговарајуће педале уместо пристиском прста на дугме.

Та пажња, односно, анксиозност везана за заразне болести која ће вероватно наставити да траје извесно време и након ублажавања епидемије ковида, убрзаће улагање у аутоматизоване продајне системе и охрабрити иновације у смеру умањивања или елиминисања контакта међу људима.

Питање је, међутим, да ли ће бројни конкретни технички проблеми везани за прецизност и поузданост тих система бити само привремене, порођајне муке, или ће, пак, остати нерешива енигма за неко дуже време.

Такође, непознанице постоје и када је у питању друштвени аспект употребе аутоматизованих система. Наиме, мада много пословних људи, па и социолога, верује да након памдемије економија и људско друштво више неће бити исти и да ће се становништво широм света толико прилагодити аутоматизацији и виртуелној куповини да неће бити повратка на старо, није незамисливо да би могло доћи до противреакције у форми поновне хуманизације услуга.

Односно, након дуге изолације и устезања од додира са другима услед епидемије, грађани који су у свом том отуђењу на разне начине пропатили, могли би да, у жељи да чују људски глас и виде људско лице без маске, отворено захтевају да се за пултовима у продавницама поново нађу радници од крви и меса, или да просто избегавају аутоматизоване радње.

Због тога, као и због горе наведених техничких потешкоћа, иако су друштвено-економски услови за ширење аутоматизације (попут недостатка радне снаге и масовне анксиозности у вези здравља) у Јапану сада врло повољни, још увек је рано за предвиђање којом ће брзином и у којој мери бити спроведена.