Био сам импресиониран интернетом, али нисам ни слутио шта ће се касније догодити

Кад сте први пут чули за интернет?

Интернет се спомињао већ крајем 80-тих година на скуповима на којима се разговарало о применама рачунара и посебно развоју Система научно технолошких информација.

Мој први непосредни доживљај интернета је био 1993. године, када је Душан Татомировић из компаније "БИТС" на Београдском сајму одржао презентацију интернета и показао нам могућности за приступ и претраживање.

Био сам импресиониран, али нисам ни слутио шта ће се касније догодити.

Када сте почели да га користите?

Наша држава СРЈ је до пред крај 1995. године имала санкције Савета безбедности Уједињених Нација које су изричито забрањивале употребу Интернета јер нам је био "забрањен развој".

Ипак, и за време санкција, тадашње Савезно министарство за развој финансирало је пројекте за развој примена интернета.

Ја сам у то време био на позиција директора Савезног завода за информатику и мој завод је био задужен да припреми примене интернет у савезним органима.

Први званични приступ СРЈ на интернет промовисан је 27. фебруара 1996. године на обележавању Дана Београдског универзитета, а априла исте године Савезни завод за информатику је представио свој сајт на интернету (www.szi.gov.yu).

На сајту су се популарисали примене интернета, давали контакти на око 50 савезних база подтака, објављивале актуелне вести, комуницирало са корисницима...

До краја 1996. године увели смо и веб сајтове Савезне владе и Председника републике. Ја сам координирао послове на развоју примена интернет и био администратор за gov.yu домен.

Све то смо радили брзо и ефикасно јер су моји сарадници једва чекали да покажемо своје стручно знање и огромне потенцијале интернета.

Да ли сте у то време очекивали да ће постати ово што је данас?

Слали смо и примали поруке и били одушевљени корисници и популаризатори интернета, али је тадашњи интернет био врло скроман.

Први прикључак Академске мреже на интернет је имао капацитет од само 64 килобајта по секунди, веза се тешко успостављала, било је сметњи и прекода на мрежи.

Знали смо 90-тих година да учествујемо епохалном пројекту, али нисмо могли ни да претпоставимо да ће интернет постати то што је данас.

Шта нам је интернет најбоље донео?

Интернет је донео нови квалитет и квантитет у информисању и пословању. Добили смо огромне могућности да се информишемо и да друге информишемо о себи. 

Интернет је постао основна инфраструктура за демократизацију односа у друштву, привређивање, образовање, управу, здавство, трговину и све друге делатности.

Сада је у току процес потпуне дигизализације пословања у свим делатностима и свуда око нас видимо примене интернета.

Стално отктивамо нове потенцијале интернета и он као инфраструктура савременог друштва има и даље велику будућност.

Интернет је почео као мрежа размену порука, а сада је инфраструктура за свакодневни живот људи, привређивање, информисање, одлучивање, трговину, образовање, рад управе...

Шта није морао да нам донесе?

Преко интернет се данас воде сајбер ратови, шире скарадни садржаји, угрожава приватност људи и обавља низ других друштвено неприхватљвих активности.

То је зато што је тешко уређивати интернет а да се не угрозе његови основни квалитети - доступност и отвореност.

Проблем је, што је неопходна регулација садржаја на интернету, а тиме и његова ограничења.

Сећате ли се свог првог username-a i password-a који сте коритили на интернету?

Да, исти је од 1996. године! nikola@rcub.bg.ac.yu. Само је "yu" прешло у "rs",  а пасворд ником не говорим!

Очекујете ли драматичне промене интернет у будућности, наиме да ли се тај најбржи развој завршио?

На интернету се и у овом тренутку воде специфични сајебер ратови. Неколико држава развија сопствени аутонмни интернет који би користили у случају рата. Све је више оних који уводе цензура садржаја на интернету. 

Технолошки развој ће понудити нове могућности за развој. Зато сматрам да ће на интернету бити све динамичније и да ће бити крупних промена таких какве нисмо наслућивали ни пре 50 година када се интернет појавио.