In Memoriam Михаило Вукобратовић – редитељ који је обликовао наше приче

Његово име везује се за пројекте који су обележили епоху – од великих позоришних сцена до телевизијских спектакала, где је својим знањем и уметничком визијом померао границе могућег. Радио је са највећим именима наше уметности, а истовремено отварао врата младима који су тек улазили у свет сцене. Био је и остао симбол стваралачке снаге, преданости и искрене љубави према уметности.

Његова каријера била је импресивна и разноврсна. Режирао је бројне телевизијске серије које су обележиле деценије југословенске и српске културе, међу којима су Бољи живот, Полицајац са Петловог брда, Породично благо, Бела лађа…

Стваралачки дух стајао је и иза незаборавних позоришних представа, попут Бриљантина, и иза култног филма Није лако с мушкарцима, али и иза многих музичких шоу-програма посвећених великанима, „Рибљој чорби“, Бајаги, Здравку Чолићу, којима је обележио каријере својим видео-остварењима.

Умео је да направи мост између уметности и публике, између сцене и срца. Био је редитељ који није тражио само форму, већ истину. Оно што је Мишу чинило посебним јесте његова способност да у сваком пројекту пронађе оно топло, људско. У његовим режијама препознавали смо себе – наше слабости, наше снове, наше радости.

Знао је да од обичног тренутка направи свечаност, а од свечаности – тренутак искрене емоције.

Сарадници га памте као неуморног радника, али и нежног и пажљивог у односу према људима. Био је строг када је требало, али никада без топлине и разумевања. Многи глумци, музичари и певачи кажу да су уз њега пронашли свој израз, јер је Миша умео да их подстакне да из себе извуку најбоље. Његова вера у људе била је бескрајна.

Али изнад свега, Миша је био добар човек. Његова доброта, ведрина и непосредност чинили су да се у његовом друштву осећамо прихваћеним и вредним. Његов осмех уносио је мир, његове речи давале су снагу.

Данас, док се опраштамо, осећамо празнину, али и захвалност. Празнину, јер одлази један велики стваралац и драг човек. Захвалност, јер нам је оставио дела која ће живети, јер смо имали част да га познајемо и учимо од њега, јер је део себе уткао у све нас.

Драги Мишо, имала сам велику част да радим с тобом и учим од тебе, да будем твој пријатељ. Учио си и мене и све своје сараднике, пријатеље и породицу да гледамо чисто, да осећамо јаче, да верујемо у људе.

У твојим режијама препознаваћемо тебе – великог редитеља и још већег човека.