Преминуо познати архитекта и дизајнер Гојко Варда

Гојко Варда рођен је 22. новембра 1936. године у Београду. Детињство је провео у Пожаревачкој улици на Врачару, а матурирао је 1955. године, у Трећој мушкој гимназији. Дипломирао на Одсеку за унутрашњу архитектуру (Одсек за ентеријер) на Академији за примењене уметности у Београду, 1960. године.

У Заводу за примењену уметност радио је током 1961/62. године. Наредне, 1963. године, добио је Фордову стипендију за усавршавање у Америци, као једини представник из Србије на конкурсу Института за интернационално образовање из Њујорка. Током 1963. и 1964. године Варда се усавршавао на колеџима, у радионицама и бироима у Америци, што је сматрао незаборавним искуством које му је помогло у напретку на пољу дизајна и развоју у педагошкој каријери.

Од студентских дана Варда није престајао да се усавршава. Радио је на бројним пројектима из области ентеријера, намештаја и индустријског дизајна. Његов први самостални посао био је уређивање ентеријера продавнице јапанске фото-опреме Цинепхото која се налазила у палати Албанија.

Остварио је сарадњу са индустријом сатова ИНСА из Земуна - редизајнирао је њихов стони сат са класичним механизмом на навијање и покретањем на батерије и дизајнирао  програматор за укључивање и искључивање појединих апарата у домаћинству. Редизајниран сат са графиком и новим кућиштем привукао је највећу пажњу Енглезима, а на Париској изложби дизајна 1963. године у оквиру конгреса ИЦСИД-а, учествовао је са својим зидним сатом ИНСА и награђен плакетом Јацqуес Виéнот.

По повратку из Америке био је један од оснивача Школе за дизајн у Београду. Као редовни професор на Факултету примењених уметности, на предмету Обликовање индустријског производа, радио је до 1972. године, а након тога одлази на позицију директора где остаје до пензије. Године 1976. именован је за члана Савета Универзитета уметности у Београду.

Дуги низ година радио је као професор на приватном Факултету за дизајн и на Београдској политехници. Држао је предавања постдипломцима на Одсеку за ентеријер на Архитектонском факултету у Подгорици. И након одласка у пензију наставио је са професорским радом. Своје знање о педагошком и професорском раду, за које је награђиван, делио је на разним конгресима и предавањима.

Варда је сам израђивао моделе за своје предмете, што је показало да је велики познавалац материјала и врстан мајстор. Велики део свог професионалног ангажовања посветио обликовању предмета из свакодневног окружења. Успешно је сарађивао са многим фабрикама: ИНСА из Земуна, Индустрија и рудници Качарево, 14. ОКТОБАР из Крушевца, Југострој из Раковице, Рафинерија нафте из Панчева, Ориолик из Ориовца, Индустрија прецизне механике и угоститељске опреме ИНЕX БОРАЦ, Друштвено предузеће за производњу и трговину ПРОГРЕС Сврљиг, Ваљаоница бакра Севојно АД итд.

Током сарадње радио је на пројектима намештаја, опреме, ентеријера, уређаја, машина, вртне архитектуре, картонске и пластичне амбалаже, угоститељске опреме, светлећих реклама, медицинских инструмената, спортских реквизита, алата, сатова, расхладних уређаја, војне опреме, опреме за самопослуге.. Аутор је дизајнерског решења за кућиште рачунара „Галаксија“.

Радио је и за стране фирме, попут Винерс оф Схеффиелд из Лондона, за коју је дизајнирао прибор за јело.

Пројектовао је више југословенских изложби у иностранству и неколико изложби југословенских примењених уметности у Москви, Лењинграду, Риги, Талину, Најробију, Кампали и Лусаки. Као члан УЛУПУДС-а од 1962. године учествовао је на колективним изложбама у Безансону, Паризу, Шефилду, Братислави, Београду, Љубљани, Новом Саду, Марибору и др. Међу првим самосталним изложбама дизајна биле су изложбе у Београду 1959. године и Новом Саду 1960. године, касније у Музеју примењене уметности у Београду 1973. године.

Посвећеност послу чинила га је врсним индустријским дизајнером, о чему сведоче признања и награде.

Гојко Варда био је дародавац, сарадник и изнад свега пријатељ Музеја науке и технике. На ретроспективној изложби „Гојко Варда: Шездесет година посвећених дизајну“, одржане 2019. године у Музеју науке и технике, били су изложени Вардини ручно рађени модели и изведена решења прихваћена за широку производњу. Гојко Варда потписује конзервацију и рестаурацију појединих предмета из збирки Музеј науке и технике, а у сталној поставци Музеја изложена су и нека његова дела.