Оскаровац Џин Хекман и његова супруга пронађени мртви у свом дому

Из канцеларије шерифа у Санта Феа у изјави за Скај њуз су навели да тренутно нема доказа да је у питању зла намера, али да тачан узрок смрти за сада није утврђен.

Локални медији наводе да је пар преминуо заједно са својим псом.

Хекман (95) је освојио Оскара за главну улогу у филму Француска веза, Вилијема Фридкина из 1971. године, а затим и за најбољу споредну мушку улогу у вестерну Клинта Иствуда, Неопростиво (1992).

Такође је био познат по улози Лекса Лутора у филмовима о Супермену касних седамдесетих и осамдесетих, као и по запаженим улогама у филмовима Прислушкивање и Мисисипи у пламену.

Његова супруга Бетси Аракава (63) била је пијанисткиња.

Јуџин Ален „Џин” Хекман тек у 30. години је одлучио да постане глумац. Уписао се на школу глуме у Пасадени у Калифорнији где је упознао Дастина Хофмана са којим је остао добар пријатељ. Касније се сели у Њујорк где су му цимери били Роберт Дувал и Дастин Хофман.

На почетку је играо неколико представа ван Бродвеја, да би 1964. године добио понуду да игра и на Бродвеју. После позоришних представа, почиње да игра и на филму. Његов први филм је био Лилит у коме је играо са Вореном Бејтијем. После тога игра Бака Бароуа у филму Бони и Клајд, и за ту улогу добија Оскара као најбољи споредни глумац.

Три године касније је номинован за исту награду у филму I Never Sang for My Father, где је сарађивао са Мелвином Дагласом и Естел Парсонс. Следеће године игра Џимија Попаја Дојла у филму Француска веза, за кога је награђен Оскаром као најбољи главни глумац. Следе филмови као што су Супермен, Супермен 2, Прислушкивање, Мисисипи у пламену, Уски пролаз, Неопростиво, Фирма, Брзи и мртви и многим други.

„Пролазите кроз фазе у својој каријери у којима се осећате веома добро у вези са собом. Онда се осећате ужасно, као: 'Зашто нисам изабрао нешто друго?'“, рекао је Хакман у једном интервјуу 2011. године, седам година након што се повукао из глуме. „Али генерално, прилично сам задовољан што сам направио прави избор када сам одлучио да будем глумац. Имао сам среће што сам нашао неколико ствари које бих могао добро да радим као глумац и које када сам погледао, могао сам да кажем: 'Да, то је у реду'."

Јуџин Ален Хекман је рођен 30. јануара 1930. у Сан Бернардину у Калифорнији. Одрастао је у Данвилу у Илиноису, где је његов отац Јуџин Хекман радио као новинар за локалне новине, а мајка Ана је била конобарица. Када је имао 13 година, родитељи су му се развели и отац је убрзо напустио породицу – махнувши му док се играо са другарима на улици, присећао се Хекман касније у интервјуу за Њујорк тајмс.

„Сумњам да бих постао толико осетљив на људско понашање да ми се то није догодило као детету – да нисам схватио колико један мали гест може да значи.“

Хекман је лагао колико има година да би се пријавио у маринце са 16 година. Служио је нешто више од четири године као радио оператер. Накратко је похађао колеџ након војне службе са идејом да постане новинар, али је напустио након шест месеци да би се преселио у Њујорк, и запослио у телевизијској продукцији. На крају се обрео у Пасадени у Калифорнији, одлучан да студира глуму, инспирисан својим омиљеним глумцем, филмском легендом Џејмсом Кегнијем.

Хекман се појавио у скоро 80 филмова током четири деценије каријере, а његово последње појављивање у филму долази у политичкој сатири из 2004. Добродошли у Муспорт. Добио је пет номинација за Оскара, освојивши две, као и две БАФТА награде од пет номинација у каријери. Био је номинован за осам награда Златни глобус и освојио три, поред тога што му је 2003. уручена награда Сесил Б. Демил Асоцијације страних новинара Холивуда за „изузетан допринос свету забаве“.

У интервјуу са Ларијем Кингом у јулу 2004. године, пет месеци након премијере филма Добродошли у Муспорт, Хекман је одговорио на Кингово питање о свом следећем пројекту изјавивши да га нема, додајући да је „вероватно све готово“. Године 2011, када је имао 81 годину, изјавио је да би могао размислити о снимању још једног филма „Кад бих то могао да урадим у својој кући, можда“.

Пензију је провео пишући романе, укључујући вестерне, полицијске трилере и три дела историјске фантастике. Мало се појављивао у јавности, радије је проводио време у свом дому у Санта Феу у Новом Мексику са супругом Бетси Аракавом. Године 2008. појавио се у епизоди емисије Фуд нетворк као редован гост ресторана у Санта Феу који је представљен на програму.

На питање у истом интервјуу из 2011. како би волео да га памте, Хекманов одговор је био једноставан.

„Као пристојног глумца“, рекао је. „Као неког ко је покушао да прикаже оно што му је дато на поштен начин. Не знам, даље од тога. Искрено говорећи, не размишљам често о томе. У годинама сам када треба да размишљам о томе.“

Био је ожењен два пута, први пут са Феј Малтези, са којом је имао троје деце и од које се развео 1986. Оженио се 1991. године са Аракавом, класичном пијанистком која је била 30 година млађа од њега.