Зашто је Бијонсе заслужила да буде студијски предмет на Јејлу

Ако се једна поп звезда попут Бијонсе изучава на једном од најугледнијих светских универзитета какав је Јејл, књижевник Владимир Табашевић сматра да се не може извући закључак да се она ставља у исти ранг као и Шекспир, јер ту се ради о индустрији забаве и једино се може разумети као такав феномен.

На светским факултетима се већ предаје о феноменима попут Боба Дилана, Мадоне, Лејди Гаге. Када је Бијонсе у питању треба имати у виду да се кроз њен лик преламају и сукоби око политике, феминизма и питања Афроамериканаца у САД.

Ћорће Трикош, стручњак за политичке комуникације напомиње да вероватно у време Шекспира ни он није разумеван на исти начин на који га ми данас сврставамо у високу уметност, тако да оно што имамо данас не може да се пореди у том смислу.

„Међутим, свако време има своје хероје и вероватно је Бијонсе данас у свом уметничком, па ако хоћете политичком изразу, нешто што ће имати потпуно другачу интерпретацију за неких 50, 100 или више година. У том смислу ја не бих правио такву грубу разлику између аутора на тај начин“, сматра Трикош.

Међутим, чињеница је да је њен утицај изграђен у време масовних медија који је потпуно некарактеристичан за прошлост, додаје Трикош.

„Дакле, она је популарна личност, она има свој уметнички израз, она се, претпостављам, и у оквиру тог курса, који ће бити на Јејлу, изучава вишеслојно не само на основу њених песама, већ на основу свега онога што представља“, напомиње гост Јутарњег програма.

Америчка и светска јавност Бијонсе интерпретирају као симбол једне етничке мањине, а истовремено је поп звезде која својом појавом и наступима што у шоубизнису, што у политици, утиче на најразличитије слојеве друштва.

Како се преко Бјонсе може изучавати положај Афроамериканаца у САД

Бијонсе је нарочито истиче своје порекле из Тексаса које има расистичку историју. Такође, декларише се као феминисткиња, а с друге стране узела је мужављаво презиме и опростила му превару. Критикује Америку због насилног понашања према Афроамериканцима, а онда се слика као каубојка испред америчке заставе.

Табашевић напомиње да како бисмо разумели тај феномен, важно је да посматрамо шири контекст да је спољна политика Америке до данас неоколонијална, тако да је врло упитно који учинак она може да постигне у погледу афроамеричког притања.

„Будући да она припада тој забавној индустрији која као таква не може на било који начин да освари било какве еманципаторне учинке. У индустрији забаве Бијонсе заступа саму себе и увек само своје личне интересе и функционише на тај начин да се људи пограшно препознају и поистовећују с њом и у том смислу не може никакве еманципаторне учинке произвести“, сматра Табашевић.

Ђорђе Трикош се пак не слаже са ставом да популарна култура или представници поп културе имају занемарљив или слаб еманципаторски значај.

„Ја бих рекао да баш зато што су толико популарни, својим делима они заправо јако много могу да изврше утицај и да остваре заправо импресивне еманципаторске учинке. У њеном случају, аутор који се изградио у једном музичком стилу, који направи такву врсту искорака, мора да има једну велику дозу самопоуздања, јер ризикује да изгуби своју традиционалну публику“, напомиње Трикош.

Боба Дилана се формирао и дошао у жижу интересовања као кантри аутор на акустичном инструменталном тону, а онда је први пут укључио електричну гитару, на шта је његова традиционална публика страшно лоше реаговала, подсећа Трикош. Међутим, он је и у тој транзицији и код нове публике направио озбиљне резултате.

„Мислим да је еманципаторски утицај Бијонсе у америчком друштву огроман и мислим да се тај утицај већ и остварио, и да се то њој широко и признаје. Ауторка из афроамеричке заједнице која је успела да се приближи белачкој заједници у Америци, и својом популарношћу и својим ставом она има изузетно велике политичке и сваке друге утицаје“, закључује Ђорђе Трикош.

Бијонсе је у председничкој кампањи подржала Камару Харис, што јој је у јавности замерено да се отуђила од реалног света и да се придружила естаблиншменту.

„Индустрија забаве и представничка демократија с једне стране функционишу руку под руку, тако да ту нема пуно шта да се дода“, каже Владимир Табашевић на крају гостовања у Јутарњем програму.