Преминуо лингвиста Ранко Бугарски

Лингвиста Ранко Бугарски био је редовни професор Филолошког факултета у Београду (у пензији). Предавао је на многим универзитетима у Европи, САД и Аустралији. Аутор је преко 20 књига и великог броја других радова из англистике, опште и примењене лингвистике, социолингвистике и других дисциплина.

Био је председник Европског лингвистичког друштва, потпредседник Међународног удружења за примењену лингвистику и експерт Савета Европе за регионалне и мањинске језике. Члан је Европске академије наука и уметности у Салцбургу.

Као истраживач, аутор и предавач бавио се структуром савременог енглеског језика, општом, теоријском и примењеном лингвистиком, контрастивном граматиком, социолингвистиком, теоријом превођења и историјом лингвистике.

Из области лингвистике, граматике и теорије језика објавио је двадесетак књига, између осталих: Предлози over, under, above, below и beneath у савременом енглеском језику, Језик и лингвистика, Језик у друштву, Увод у општу лингвистику, Жаргон, Језик и култура, Европа у језику, Језик и идентитет.

Објавио је и велики број студија и чланака. Радови су му објављени, приказани и цитирани у научним публикацијама у великом броју земаља и на више језика. Приредио је изборе радова Ноама Чомског, Е. Сапира и Б. Л. Ворфа, као и антологије расправа из социолингвистике и психолингвистике. Са Силијом Хоксворт уредио је зборнике „Language planning in Yugoslavia“ (1992) и „Language in the Former Yugoslav Lands“ (2004).

Године 2021, након доношења Закона о родној равноправности, изнео је своје мишљење да закон, такав написан, свесно ради на урушавању структуре српског језика и да закон покушава да измени устаљене граматичке норме језика које нису у складу са духом језика. 

Рођен је у Сарајеву, 1. јануара 1933. где је 1957. завршио студије англистике на Германској групи језика Филозофског факултета у Сарајеву. Докторирао је на Филолошком факултету у Београду 1969. године.