Дарко Бајић: Данас би било немогуће снимити „Сиви дом“

Да ли ће филм променити свет. То је заправо и назив филма о Миши Радивојићу који је затворио Белдокс. Па, кажите ми, да ли филм и колико мења свет?

– Па, у сваком случају јесте. Прво, из једног једноставног разлога, зато што је у ствари први пут се дешава да ви у једном веку видите цео прошли век у покретним сликама. Друга ствар, те покретне слике вас прате не само на медијима, него оне су стално поред вас, на вашим телефонима, на билбордима.

Свуда око вас је некакав измишљени трећи свет који у ствари ви негде не живите, али чим информације стварно прихватате и које, чини ми се, лоше утичу на ваше животно расположење.

Дакле, изузетно је важно да у овом атаку, у ствари, слика са свих страна и преко интернета и на улици и било где остало, ви дођете и имате свој избор.

Како сте у вашем филму описали велики стваралачки опус Мише Радивојевића?

– Пре свега Синша Цветић, продуцент Дарја Бајић и ја, смо негде започели, кренули у истраживање. И то истраживање је као некакав, како да кажем, један предиван осјећај да ви пролазите не само кроз филмове Мише Радивојевића, него пролазите кроз читав један век који живи Миша Радивојевић и видите колико је он у сваком тренутку свог живота тежио слободи филмског израза, колико је трагао и експериментисао, колико је био провокативан, колико је био безобразан, што би рекле моја бака или моја мама, према времену у коме је живео.

И колико је та његова провокација довела до тога да и млађе генерације редитеља, гледајући његове филмове и под утицајем његових филмова, се окрећу ка трагању, ка слободи филмског израза, ка једном истраживању филма, које онда доводи до тога да то постане једно искуство које мења филм, а и тај филм мења свет око нас.

Колико сте се Ви лично, као редитељ мењали од Сивог дома до данас? Колико сте се мењали Ви, колико технологија, колико све оно што се врти око филма?

– Све се променило. Питали су ме више пута да ли је Сиви дом могућ данас. Рекао сам, па, није могућ из једног једноставног разлога. Ми смо имали довољно времена да мислимо. С друге стране, имали смо филмску траку. Она је на неки начин успоравала наш рад, али је нама давала мало више времена за размишљање.

Данас се серије раде толиком брзином да сам ја сигуран да ће се за пар година телевизијска серија радити у риал тајму. Дакле, глумци ће причати и одмах ће се све директно приказати на телевизији.

Дакле, то убрзање, нажалост, као да прескаче оно што је у ствари најважније у уметности, а то је обележје, а то је мисао, то је смисао коју дају сви они који уметност обликују и стварају.

Вратимо се мало у прошлост. Ваш отац је сликар и професор Факултета ликовних уметности, Милош Бајић. Н недавно је у Галерији 'Рима' отворена изложба посвећена његовим апстрактним делима. У децембру ће бити отворена изложба у Галерији Матице српске. Шта ће све посетиоци моћи да виде и сазнају о њему?

– Породица Бајић, моја сестра, Дарја, моја ћерка, унука Милошева, ми припремамо поред ове две изложбе и монографију Милошеву. Сава Степанов је кустос, али и један од оних који пишу за ову монографију.

Покушавамо да на најбољи могући начин у овом времену подсетимо на стваралаштво Милоша Бајића, али не кроз сентименталан однос према њему, него да једноставно у времену које је прошло, сада се поново преиспитује његово сликарство. Његово сликарство које је заиста кретало од једног апстрактног сликарства, да је он почињао и био први апстрактни сликар, а тај период управо је и у Галерији Рима и можете видети током читавог месеца. Имате прилику да видите десет слика које су у ствари почетак саме апстракције.

Почетком децембра у Галерији Матице српске биће организована и ретроспективна изложба Милоша Бајића, која ће бити пропраћена и монографијом, великом монографијом коју издајемо.

Са таквим животним и филмским искуством како би гласио ваш животни мото? 

– Мото можда је најбољи духовити мото из филма Балканска правила, где један актер каже другоме „Некоме је живот мајка, а некоме маћеха“.