Преминуо Пол Остер – романописац, сценариста, редитељ, аутор „Њујоршке трилогије“

Романсијер, есејиста, песник, сценариста и редитељ, рођен 1947. у Њуарку у америчкој држави Њу Џерзи, Пол Остер је деценијама припадао самом врху савремене америчке и светске прозе. 

На Универзоитету Колумбија дипломирао је светску књижевност и после завршетка студија преселио се у Париз, где је радио као преводилац са француског. У Сједињене Америчке Државе се вратио 1974. и почео је да пише есеје, песме и романе. Превео је многа значајне дела француске књижевности. Његов живот се одвијао између Америке и Европе. Докторирао је на катедри за енглеску и компаративну књижевност. Проучавао је Пруста и Џојса.

После не претерано успешних песничких почетака и младалачких трагања, слава стиже крајем осамдесетих са књигом Њујоршка трилогија.

Следе Откривање самоће, Месечева палата, Левијатан, Књига опсена, Бруклиска ревија лудости, Сансет парк, Зимски дневник и бројне друге. 

Поигравајући се различитим литерарним предлошцима Остер комбинује метафикцијске елементе са питањима савременог света. Бави се преиспитивањем појма идентитета, сликама урбаних окружења преломљених кроз бизарне просторе људског битисања промишљањем америчке историје, капитализма, природе писања, улоге писца у друштву.

Био је јако цењен у Француској, где је и одликован за свој рад 2010. године. Остер је био цењен због оштрих дијалога, а књиге су му преведене на више од 40 језика.

Написао је и сценарио за филм Дим 1995. године који је режирао Вејн Ванг, а учествовао је у режији другог дела филма, Модри у лицу, у коме је поново играо Харви Кајтел, уз Џима Џармуша, Мајкл Џеј Фокса и Лу Рида.

Остер је 2017. године објавио роман на 866 страна 4231 у коме је скицирао америчко друштво кроз живот обичног човека, Арчија Фергусона. Писац је то дело сматрао за сопствено ремек-дело, иако га је критика различито оцењивала.

„Ако је ово крај, онда је вредело"

Остерови ликови, често под утицајем његове сопствене животне приче, су ексцентрични, дисфункционални ликови који се у потрази за собом губе у мрачним понорима. Њихове животе карактеришу непредвидиви, насумични догађаји и фантастични обрти и наводе на филозофска размишљања о уметности и култури, идентитету, животу и смрти.

Остер је целог живота писао полако: прво руком, затим је готове рукописе куцао на писаћој машини. Тако је успевао, по сопственом признању, да напише отприлике једну страницу дневно.

Његово последње дело, релативно кратак роман Баумгартнер на око 200 страница објављен је у САД прошлог новембра. Поводом објављивања те књиге, рекао је за Гардијан, да му је децембра 2022. дијагностикован рак плућа:

„Осећам да ми је здравље тако лоше да би ово могло бити последње што ћу икада написати. Али ако је ово крај, онда је вредело – одлазим окружен људском добротом у кругу пријатеља".