Изложбом посвећеној Маргити Маги Стефановић, Дом омладине Београд обележава 60 година рада

На платоу испред Уметничког павиљона „Цвијета Зузорић" на Калемегдану, биће представљено 113 фотографија Маргите Маги Стефановић наших изузетних фотографа: Горанке Матић, Срђана Вејводе, Горана Вејводе и Александра Кујучева.

Многе фотографије ће први пут бити ексклузивно представљене јавности, дајући нови увид у живот и каријеру Маргите Маги Стефановић, од периода пре њеног уласка у групу „Катарина II“ 1982. године, до последњег албума славне „Екатарине Велике“ – Неко нас посматра из 1993. године.

Како наводи Зорица Којић, један од аутора изложбе, сматрали су да је дошло време да једна жена буде у фокусу наших изложби.

„Много је мушкараца било на сцени, врло заслужених наравно, али нам се чинило да су жене и у оквиру Новог таласа и генерално жене на музичкој сцени можда мало скрајнуте, да се налазе у другом плану, а да је њихов допринос огроман и у Маргитином случају тај допринос звуку бенда у којем је свирала, најпре у 'Катерини II', затим у 'Екатерини Великој', неизмеран. Данас не бисмо могли да замислимо звук тог бенда без њених клавијатура“, наглашава Којићева.

„Ми смо хтели да мало у овој изложби подастренемо једну поруку свима који се сада баве музиком, да су та времена некако прошла и да имамо на кога да се ослонимо као неки велики пример који је пробио лед заправо. Маги је прва женска особа заправо на рок сцени која је поникла у Београду, која је била равноправна са момцима у једном озбиљном рок саставу, као што видимо, оставила дубок траг и данас је популарна, можда чак и популарнија него што је била некад“, истиче Драган Амброзић.

Јубилеј Дома омладине Београд

Ова изложба је иначе први догађај у низу догађаја којим ће Дом омладине Београда обележити 60 година свог рада, додаје Амброзић који је уредник програма ове установе. Дом омладине Београда је укључен у рок културу од свог првог дана, негде од 1966. године, кад су у Дансинг сали почели да се одржавају рок догађаји, па све до данас.

„Рок култура је део нечега што је Дом омладине донео Београђанима и хтели смо да овом једном изложбом понудимо једно могуће преиспитивање те историје рок културе, рок наслеђа, шта је нама рок култура оставила као неку врсту баштине уопште посматрано у целини наше националне културе“, наводи гост Београдске хронике.

До краја године ће бити још неколико дешавања који ће обележити 60 година Дома омладине, напомиње Амброзић, као и да овај први догађај поставља обележавање јубилеја на прави ток.

Данашње музичарке много дугују Маргити Стефановић

Зорица Којић наглашава да су у припреми изложбе разговарали са фотографима који су снимали Маги у неким необичним тренуцима пре него што је постала рок звезда, пре него што је закорачила на сцену, док је још била само веома талентована млада пијанисткиња и веома талентован млади архитекта.

„То је потребно рећи. Маги је била веома вредна. Њена радна етика је била врло високо изграђена још у дечјем добу. Она је са много еуфорије, са много ентузијазма пришла раду у групи, сматрала га је веома озбиљним. Маги је притом била шик. Када се погледају њене фотографије са улица Париза или улица Београда, ја мислим да ми можемо да помислимо како је то снимљено недавно, можда данас. Дакле, њена модерна аура је толико јака да зрачи можда и снажније након свих ових година“, каже Којићева.

Истиче и да је Маги била једна од ретких у своје време, али данас када погледамо обиље младих девојака које свирају у кључним бендовима данашњице, многе младе пијанисткиње попут ње, било на класичној, џез, рок или поп сцени, много дугују Маргити Стефановић.

Музичко дело Маргите Стефановић у првом плану

Многи сматрају да је Маги била толико харизматична да је засенила и фронтмена групе „Екатарина Велика“. Зорица Којић се не слаже са том тврдњом да је Милан Младеновић био у Маргитиној сенци или она у његовој, или у сенци Бојана Печара, или било кога од других музичара са којима су сарађивали.

„Они су били просто прелепи, преталентовани људи свог доба и дивно је да ми данас можемо да чујемо једну висококвалитетну музику и дивне текстове о чему такође се можда сада више не говори толико често. Али Маргита чак и ако је била у другом плану или би неко на њеном месту био у другом плану, јер није била вокална солисткиња, била је заправо у првом реду са момцима. Тако да су сви могли да је чују, а Милан Младеновић као једна изузетна личност је заиста давао Маргити као жени, као свом верном сабрцу, веома много простора и она му је са захвалношћу узраћала“, каже Зорица Којић.

Као врхунска пијанисткиња и веома успешан архитекта Маргита Стефановић је чак имала прилику да оде у Јапан и тамо живи и ради, али није.

„Много је било прича о некој личној судбини, а уметничко дело Маги је оно што је нама у првом плану. Приче пролазе, а оно што остаје је оно што је човек створио и што је оставио за собом. И управо ова изложба је намењена томе да коначно се концентришемо на то што је уметничко дело које је Маргита Маги Стефановић оставиле за собом“, сматра Драган Амброзић.

Песме „Катарине Велике“, а посебно „Катарине II“, првог бенда којем се она придружила пре тачно 40 година не би имала ту непроцењиву вредност, да није њених аранжмана, њених клавирских мелодија. Да нема њеног духа у свему томе оне не би опстале све до данашњег дана и не би имале тај уметнички набој који их очигледно одржава вредним и важним за младу публику и данас, додаје Амброзић.

Фотографија која је изабрана за насловну страну изложбе је настала 1981. године и на њој видимо једну прелепу Маргиту, насмејану Маргиту, пуну живота и пуну снова који су се остварили, наводи Зорица Којић на крају гостовања у Београдској хроници.