Преминуо Маурицио Полини, прослављени италијански пијаниста

Последњих година Полини је био лошег здравља и био је приморан да откаже неке концерте.

Ла Скала је пијанисту назвала „једним од великих музичара нашег времена и фундаменталном референцом у уметничком животу позоришта више од 50 година”.

Од 1958. до свог последњег реситала у фебруару 2023, Полини је у Ла Скали наступио 168 пута, наводи се у саопштењу, не рачунајући бројне радионице са студентима и конференције.

„Полини је био тумач способан да револуционише перцепцију композитора као што су Шопен, Дебиси и сам Бетовен, и да промовише... слушајући историјске авангарде, пре свега Шенберга, и музику данашњице“, додаје се у објави миланске опере.

Маурицио Полини је рођен 5. јануара 1942. у Милану у породици уметника, и већ са 18 година, као најмлађи пијаниста, победио је на Шопеновом такмичењу у Варшави.

Артур Рубинштајн, председник жирија, тада је узбођено изјавио да млади вундеркинд „већ игра боље од било кога од нас“.

Пола века касније Полини је исправио Рубинштајнов цитат, рекавши „Одиграо сам 'технички' боље од било ког члана жирија.“

„Увек сам мислио да је то рекао да би исмевао колеге у жирију. Неко је измислио ту изјаву тако што је уклонио 'технички' и то је постао претерани комплимент", рекао је Полини у документарцу из 2014. године.

Уместо да крене право на концертну сцену, Полини се вратио студијама.

„Желео сам да учим, боље упознам репертоар, свирам музику Бетовена, Шуберта, Брамса...“

Постепено је проширивао свој репертоар и укључио савремену музику, посебно дела Пјера Булеза и Луиђија Нона, са којима је постао близак пријатељ.

Такође је сарађивао са диригентима од Рикарда Мутија до Данијела Баренбојма и Рикарда Шаија.

Крајем шездесетих, Полини је наступао и у импровизованим дворанама у фабрикама и на програмима за студенте и раднике у Ла Скали, којима је дириговао његов пријатељ Клаудио Абадо.

На пруву америчку турнеју кренуо је 1968. године.

Од седамдесетих до деведесетих, направио је низ снимака за престижну издавачку кућу „Дојче грамофон“, сазревајући у једног од најпризнатијих тумача дела Лудвига ван Бетовена, Роберта Шумана, Франца Шуберта и Јоханеса Брамса.

Полинијеви албуми су освојили бројне награде, укључујући Греми 2007. за најбољег солисту инструменталисту за Шопенов Ноктурно.

Иза њега су остали супруга Марилиса и син Данијеле, који је и сам био врхунски пијаниста и диригент, под чијом палицом је Полини понекад наступао и снимао.