Читај ми!

Век од рођења краља Петра II Карађорђевића – прилика за династичко помирење и/или исправљање историјске неправде

Век од рођења краља Петра II Карађорђевића Краљевски двор на Дедињу обележава низом догађаја са циљем да осветли недовољно познате детаље из биографије овог трагичног суверена.

Век од рођења краља Петра II Карађорђевића – прилика  за династичко помирење и/или исправљање историјске неправде Век од рођења краља Петра II Карађорђевића – прилика за династичко помирење и/или исправљање историјске неправде

Са само 11 година Петар II (6. септембар 1923 – 3. новембар 1970) постао је краљ земље чије темеље је жестоко пољуљала смрт његовог оца и творца Југославије, краља Александра I Карађорђевића. Будући да је био малолетан, уместо њега годинама је владало трочлано намесништво.

„Постоји нешто што људи не знају, а то је да је он у тренутку смрти свог оца постао краљ. То је иначе нешто што је стандарно за уставне парламентарне монархије, да у моменту када један монарх умре, исте секунде његов наследник постаје краљ земље да би озбедио континуитет и стабилност државе. Чињеница је да је након Другог светског рата било много лажи и неистина које су се ковале и бачене на његово име, а истина је потуно другачија“, наглашава Урош Парезановић, ПР менаджер Канцеларије Њ.К.В. Престолонаследника Александра.

„Низом догађаја овде у Краљевском комплексу желели смо да покажемо да он није, како је то годинама пласирано, побегао из земље. Он је напустио земљу, евакуисан је, као што су уосталом урадили и сви други владари и крунисане и некрунисане главе Европе током Другог светског рата“, додаје Парезановић.

„Често му се замерало и то зашто није остао у земљи зашто није поступио трагом својих предака, зашто није повео народ у избеглиштво ка Грчкој, па на неки нови Солунски фронт. Једноставно, историјске околности које су биле током Првог светског рата и током Другог светског рата нимало се не могу поредити. Тако да је исход који се десио био једини могући. Из Лондона је краљ Петар II радио све што је могао да подржи борбу наших снага које су се бориле у земљи против Хитлера и његових савезника“, наводи Парезановић.

Петар II Карађорђевић био један од најмлађих владара који је од Сједињених Америчких Држава тражио подршку у борби против нацизма. Са свим почастима га је 1942. године примио председник Рузвелт, а значај ове посете потврђују многобројни сачувани говори и обраћања.

„Мало је познато, а то смо открили током ових активности, да је краљ Петар II желео да се врати у Југославију током Другог светског рата. Пре Другог светског рата краљ Петар II је започео војно образовање у Југославији, а завршио га је у Великој Британији и положио је пилотски испит. Желео је са групом својих пријатеља да отме авион и да се врати у Југославију, да искочи падобраном на слободну територију и прикључи се Југословенској краљевској војсци у отаџбини“, Међутим, Черчил је прозрео тај план, официри који су га са краљем Петром II ковали су ухапшени, а сам краљ је био осујећен у својој намери. Након тога је почео период у коме су други много више одлучивали о судбини Југославије и њеног последњег монарха.

Конференција у Техерану и састанак на Јалти су много више одлучили шта ће се десити са Краљевином Југославијом, него што су то народ Југославије и њен млади владар одлучивали. Краљ је до последњег момента одбијао да пружи подршку Јосипу Брозу и југословенским комунистима, међутим наком снажних притисака Винстона Черчила и претњи да ће Црвена армија на силу ући у Југославију и једноставо се физички разрачунати са краљевом војском у отаџбини, Петар II је попустио, наглашава Урош Парезановић.

„Краљ Петар II прихватио је да подржи владу Шубашић – Броз и комунистички покрет отпора. Након тога му је наметнуто наместништво, али је чињеница да Краљ Петар II никад није абдицирао. Међутим, након избора у Југославији, након 29. новембра 1945. године, једноставно република је проглашена и та ситуација не терену је била реалност“, закључује Парезановић.

Намера организатора била је да активностима поводом стогодишњице рођења покаже да је краљ Петар II након Другог светског рата у емиграцији живео веома скромно, о чему сведоче и документа из Архива Југославије. Покушао је да буде тачка уједињења Срба у емиграцији, али у томе није успео.

Преминуо је 1972. године у болници у Денверу, а сахрањен у Либертвилу, у манастиру Светог Саве, где је почивао све до јануара 2013. године, када су његови остаци пренети у Србију, што је била једна од његових последњих жеља. Заједно са осталим члановима породице Карађорђевић, 26. маја 2013. године сахрањен је у маузолеју на Опленцу. Рехабилитован је решењем Вишег суда 2015. године.

У склопу обележавања значајног јубилеја, Фондација Њ.К.В. Престолонаследника Александра за образовање и културу објавила је обновљено издање Мемоара краља Петра II и приредила документарну изложбу која ће гостовати по Србији.

„У години у којој обележавамо век од рођења краља Петра II, али и још један јако битан јубилеј две стотине година рођења кнеза Михаила Обреновића, Пошта Србије и њена јединица ‘Поштанске марке’ су нам на јако леп начин изашли у сусрет. Издали су посебну јубиларну едицију ‘Владари Србије’, где се на једном табаку налазе један поред другог кнез Михаило Обреновић и краљ Петар II Карађорђевић, да на тај начин пробамо да превазиђемо поделу на Карађорђевићевце и Обреновићевце. Овде су два владара који су гледали да дају све од себе и најбољи начин допринесу својој земљи“, каже Парезановић.

субота, 13. јул 2024.
38° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару