Њујорк тајмс о Александру Матановићу: Велемајстор као дечак на обали Саве открио да је најбољи

Рођен је 23. маја 1930. године у Београду, а преминуо је 2023. године у истом граду. Београд је, у време кад се родио, био главни град Југославије. Отац му је умро када је био млад, а шах је научио да игра са 6 година од своје старије сестре, која је направила сет од глине за моделирање јер нису имали фигуре.

Године 1944. када су савезници бомбардовали Београд који су претходних година окупирали Немци, породица је побегла у Остружницу, село на обали реке Саве. Ту, на плажи, људи су играли шах. Матановић је, са својих 14 година, тада открио да је бољи од свих осталих, што га је опредило да настави да игра шах. Углавном самоук, постао је велемајстор у својим двадесетим.  

По завршетку Другог светског рата почео је редовно да се такмичи; до 1948. био је јуниорски првак Југославије.

Међународни мајстор је постао 1951. године, а четири године касније од Међународне шаховске федерације добио је титулу велемајстора.

Три пута је освојио државно првенство Југославије (1962. године био је први; 1969. и 1978. поново првак). Четири пута био је вицешампион, (1951, 1956, 1959. и 1967. године).

Његови резултати били су запањујући, а у време када се Александар Матановић такмичио, Југославија је била међу најјачим шаховским земљама на свету. 

Од 1954. до 1978. био је део 11 репрезентација Југославије на двогодишњим шаховским олимпијадама. Његови тимови су освојили пет сребрних и четири бронзане медаље, а господин Матановић је лично понео четири медаље, укључујући једну златну, за своје наступе.

Такође је имао успехе у појединачним међународним такмичењима, освајајући или изједначујући прво место на пет турнира и друго на два.

Током своје каријере победио је неке од најбољих светских играча, укључујући светске шампионе Михаила Таља и Тиграна Петросијана.

Српски велемајстор основао је издавачку компанију Шаховски информатор (Chess Informant), која је из основа променила начин на који играчи уче да играју и анализирају игре у шаху.

Александар Матановић научио је да игра шах када је имао 6 година, користећи фигуре које је његова сестра обликовала од глине. Углавном самоук, заљубио се у ову игру и до своје 18. године био је јуниорски шампион своје земље. Неколико година касније постао је велемајстор.

Господин Матановић је 1966. године са Александром Божићем, још једним велемајстором, и Миливојем Молеровићем, интернационалним мајстором (ранг испод велемајстора) основао Шаховски информатор (Chess Informant).

Компанија се бавила објављивањем књига и најновијим играма врхунских играча, често са ауторским напоменама. Матановић је био виши уредник компаније који је помагао у одабиру књига и текстова који ће бити објављени.

Биране су шаховске игре које су биле узбудљиве и које су имале нове или необичне уводне секвенце потеза, чиме би се унапредило колективно разумевање шаха.

Компанија је до данас продала више од 4,5 милиона шаховских књига, према речима Витомира Божића, сина Александра Божића и садашњег генералног директора Информатора.

Гари Каспаров, који је владао као светски шампион у шаху од 1985. до 2000. године и који је рођен две године пре него што је Шаховски информатор почео да излази, једном приликом је за своју генерацију играча рекао: „Сви смо ми деца Информатора."

У 100. Информатору, објављеном у априлу 2008. године Матановић се осврнуо на прошлост, приметивши како је Информатор постао „шаховска Библија“.

Пре него што су Информатори објављени, било је тешко пронаћи најновије информације о играма и турнирима. Када су књиге почеле да се појављују — две годишње до 1990, три годишње до 2011, четири годишње од 2012 — постале су суштинска референца за све озбиљне шахисте, чак и непрофесионалне.

Деценијама пре интернета, било је уобичајено да играчи путују на такмичења носећи неколико Информатора, и да их виде како грозничаво проучавају књиге између рунди. (Неки играчи су одвојили више простора у својим коферима за Информаторе него за промену одеће и морали би данима да носе исту одећу на турниру.)

Шаховски информатор је такође створио систем за означавање и класификацију игара - посебно отварања, која су раније била позната само по њиховим именима. 

У серији од пет томова под називом „Енциклопедија шаховских отварања“, која је први пут објављена од 1974. до 1979. године, Информаторје груписао отварања по словима и бројевима, што је олакшало тражење информација о одређеним.

Систем напомена је такође користио низ симбола, укључујући знак плус који означава да је један играч у шаху, и стрелицу која показује надесно, што значи да је један играч имао снажну иницијативу за напад. 

Скоро све књиге о шаху користе неке или све почетне класификације и напомене које је направио Информатор.

Господин Матановић је своју будућу супругу Весну Костренчић упознао у Загребу. Заједно су провели 74 године.  За собом је оставио супругу, сина, троје унучади и четворо праунучади.

Иако је интернет учинио Информатор и шаховске енциклопедије мање битним, они су и даље популарни, а компанија се проширила и сада објављује друге врсте шаховских књига. 157. том Информатора, који се сада продаје и на ДВД-у, биће објављен у септембру.

Говорећи за српски лист Политика у мају, господин Матановић се присетио да му је један српски економиста седамдесетих година прошлог века рекао: „Два производа која највише извозимо су бобице и Шаховски информатор”.